Podunavka Beograd

38

че се оно млого н честн и б&1ћа нћговогв, и млОгоме у живацЂ дираи, а у име му не дирни. А мора ли народу све «дно бмти,'ма каквммт. именомљ други звали, и да ли не сме онћ за зло примити, ако му другји народно име сђ туђимљ менл и то не само за свое него и за народа самогт> дал!. и у силу употреблеше. Мора и смети и ктети народт. бшти свагда готовт. на обрану свога имена , подђ коимт. е у свету живт. и чувент., нзђ когћ му драго узрока и коимђ му драго начнномт. да му га други проти†нћгове вол1. одузимаго и ма са наилепше и класички изденутБШЂ заменкж). Не спадаго толико подђ ову осуду стари Грцм, кои су одђ части зато, што сва странна имена изговарати, и у свомђ езмку писати нису могли, а одђ части, што су са чисто варварскимЂ нменама свол грчка сачннћн1н осквернити бонли се, немилице кварили и свакоако изкретали и Персиска и Троннска пакЂ и Славенска и местна и лгодска и народна имена; исто тако не заслу;куго толик]В унорЂ ни оии повестописцн, кои су изђ претераногЂ заузиманл за чистоту латинсногЂ езђи.а , на комђ су писали, и саме народе, кои су д!>ла описивали, сђ латинскимЂ именама полатинити ктели, пакЂ тако нама сродне Руссине именомЂ иегда у Италш, колико се опомин!.мђ, живившегЋ народа, Рутенима , а Татаре 'Гартарима као да су изђ тартара нли пакла изишли , и т. д. по сво10и волби прозвали. Не лтгу одђ грозе предЂ престолђ правдинЂ изићи и честитости у очи погледати они, кои су и лгодма и народима изђ злоучшшлЕнм намера имена отимали и другасамоволвно наметали. Чинило се то наивмше на оваи двожпи начинЂ. Гди су отмичару силе оскудКвале, ту в онђ, ако е бмо изобран<еи !и, употребјо лукаву подмуклостћ , и тобоже за лгобовв истине упиино се доказати, да е народно име неисправио ; а ако е отмичарЂ бмо пеизобранеенЂ , презирао в име угнћтеногЂ собомЂ народа и ругао му се, да бм му га само огадјо, и наипосле, кадЂ га е само ианпрезрнте.ипв назвати ктео, иазмвао га е народнммЂ именомЂ ; тм Енглезу! бмла е негда наивећа погрда , ко!омђ су предке данасЂ толиео прославлћногЂ народа угнћтателг.и нђини срамотили. Аио ли е пакЂ отмичарЂ у свого се силу доволбно поуздати могао , онђ се ше ни нашто обзирао , него е своимђ насилнБхмЂ изрекомЂ иа еданЂ ма учнн!о, да се побеђени народи нменомЂ освоеногЂ предћла иазову, и тмме као за иредћлЂ онаи вечито и већма него саме гкивотинћ превенеу; и на таи начинЂ да забораве, да су се и могли пре друг-

Ч1е звати и друго што него подложннцм предћловогЂ господара бмти. Тако су негда силни Римллни СлавенскимЂ народима на различите римске области поделћннма, не држећи за потребно знати , како се варвари сами зову, различита предћлна имена (премда се нђинђ за сачувано у своши повестницв! наше народно име заслужнБ1и повестописацЂ Плин!« основа нвине лихе политике ше држао) самоволвно надевали, пакЂ зарЂ зато строгостг. вечне правде искусити морали, да и нђино народно име, коимЂе звати се негда наивећа честг. у свегу бмла, у последнћ римскогЂбнћа време тако малоуважено и шта вмше тако нагрдно постане, да га нкко вмше на себи трпити ст&1да ради н1е ктео ни могао, али безЂ нћга опетЂ 10 штђ горе проћи: у друге народе претопити се и народно бмће сасвимЂ илгубити морао. Толик1и е дакле губитакЂ толика пропастЂ народа у оставлћномЂ, у изгублћномЂ, у изневереномЂ свомђ народномЂ имену, да бм се по томе управо рећи могло, да му е оно краинл обрана проти†народне смрти и последнћ, што одђ народности свое и изгубити и наилакше сачувати може; ерЂ оно му и угнћтеномЂ и разделћиомЂ и на све стране разселномЂ, кадЂ и езмкЂ свои заборави и сва народна своиства изгуби , шштђ као едннми народногЂ единства поне негдашнћгЂ а можда и будућегЂ значаи и споменЂ и поводђ остае. Народно име чувати и важносте. и достоинство нћгово познати и поштовати, само насЂ народна просвета научити може. Народна ће просвета свакогЂ увернти, да онђ као што е човекЂ и обште човечества значае на себи нма, и нви е изобразити дужанЂ, тако да ше обпти човекЂ, нити као такавЂ, што наши кажу , изђ траве нзнићи могао , него одђ народа ма когђ као н 1. говћ неучинКнми него природнкш членЂ и подђ н К говб 1 мђ именомЂ као особитммЂ народности значаемЂ рођенЂ; и ако проти†саме природе и нћиогЂ виновника, кои е нго не еднммђ него разнммЂ цвећемЂ, пакЂ тако и не еднммЂ него разнммт. живммђ цвећемЂ и спога твора накитомЂ: разнммЂ народима украсити ктео — ако, велимЂ, проти†природе и нћногђ виновника воевати радЂ нје , мораће за дужностг. признати , да и народности зиачае на себи изобрази, и у чувашо народногЂ имена на опрезу буде, ако жели. да и оно нћга сђ народомђ сачува. Народна ће просвета свакога уразумити, да име свое народно не помете са предћлнммЂ и да не допушта, да му се оно са овб1мђ заменгое, а млого ман1., да га самЂ сђ