Podunavka Beograd

55

в) нг«, ити, р ти, рЛм, и зти, наклоненш не- | опредбленомг, , иао: пити, мор ити, тр ти, врЛи, муз- | ти и т. д.; и ући, настовкемЂ причастт , као: дуи- | ући се, нуиући, пек^Лм, могуАм, тр есући, и т. д. — обрангаваго ее .шца: — а' •— асмо —■ аше —• асте — аше —• ау. г) н ити, лити, и н ући, као: бран ити , мо лити, ! кун ући, и т. д. — обраашван) се лица: — н' •— лсмо — лше — нсте -— лше ■— л'у. | д) тити и тући, као: вр тити, пл етући и т. д. , ображава10 се лица: •—• ћа' — ћасмо •— ћаше •— ћасте — ћаше — ћа'у. е) дити и дући, као: судити, едући и т. д. ображаваго се лица: — ђа' •—• ђасмо —• ђашн — ђасте •—• ђаше — ђа'у> 1) бити , мити, пити , и в ити , као: гра бити, лом ити , топ ати , плов ити, и т. д. обра;кавак> се лица: — лн' — ллсмо ■—• лаше •— ласте — лаше — иа'у. (Продужеајв сл^дув.)

ДРЖАВНА БУКВИЦА. (Одт, А. Н.) (Продужете.) » Унутрашнћ образованћ душевно и усавршенствованћ човека ваобште есте безпрекословно едно одђ наиважпш обстонтелства човеческогљ рода. Средства кт> томе , у колико то одђ други лн )Д1и завшси, есу воспитанје и наставлеше. Воспитан1е састои се у постепеномљ физическомЂ и моралномЂ образованго човека; умно изображен1в или развитакЂ моћи душевне подае наставлешв.

Гди се више нравственостБ, вештина, лмбав!, кћ поредку и прилћжашго међу гррђанима ваобште разпространлва , ту се обштнје и добро воспиташе очекивати може. Држава мора на то тежити, да нћни грађани одма у почетку тако образовани буду, да прво управлеше, кое човенђ добмва , нћга кђ дужностима, кое ће онђ као човекЂ и као грађанинЂ имати испунавати, предуготовлиго, ИутЂ , коимђ се наивишшш степенЂ нравствености постићи може, есте образован!., т. е к цћлк сходнши развитакЋ свјго лгодски способност1и и сила. Обштми предметЂ, о коему народЂ иаипре наставленје вала да добЈе, есу дужности и права лгодска. Кои иароду нћгове дужности излаже, нека му и права нћгова изасни. ЧовекЂ свое дужности увиђа, како своа права познае. И само всно поучен1е о правама и дужностима државе не треба справедлвиво правителство да претаи. НародЂ ће у толико сђ мзнбимђ поисканћмЂ на свога пладТ.тели нападати, и н!,гове ће кораке у толико справедлиивје осуђивати, у колико лсшл поннтјн онђ о н 1> говомђ тежкомЂ положенјго имао буде. Правителства основђ мора 6 б 1 ти: напредку наукама не само никаква преплтствја не полагати, него разул^у сваку прилику подавати, да се далћ образуе, и никоме не забранвивати, да се овима приликама не иолзуе. Све начине , коимђ се саобштеше понат1и разпростанпва, треба држава да подкреплнва и подпомаже, ерЂ одђ тога закмси не само образонанћ ума , иего и усавршенствованћ рукодћл1н, трговине, радиности и т. д., а све ово са обдћ« лаванћмЂ или образованћмЂ народа у тесномЂ сагозу стои. Нншта Н1 е у станго утемелћна предразсуђен!н изкоренити , утеснћнми начинЂ ммшленд разспространити и полезна знани увести, као обхођенћ са странимЂ народима. (Дал-ћ сл&дуе._)