Podunavka Beograd

Ако б' те сен трга.ш , Сен се мон удала; Ако б' те брату тргала , Братт. ми е ош'о на воноку; Ако б' те драгом -б тргала, Драг1н е одђ мен' далеко: Преко три горе зелене , 8Ц :<Ј1 Преко три воде студене." : Преида такова уздшпућа туга неким-в сладко тронавагоћимЋ осћћаима срце слушателћво напуннва, тимђ страшнје и осћтше напротивЂ пронзаван) клетве надт. невћрникомв, невћрницомљ и опадницима пронешене една одг. ти пћсама говори: „Сву поћв мн соко препћва На Миланову пенџеру : Устанн горе, Милане! Девоика ти се удае, И тебе зове на свадбу , Ако 10 н нећеш-Б на свадбу, А ти 10н пошлби благосовЋ. •„Нека е, некв се удае ! Ићн јои нећу на свадбу, Него 1ои шалЉмт. благосовт.: М у ж к о г а ч е д а н е м а л а ! Колико леба поела, Толико еда имала! К о л н к о в о д е п о п и л а , Толико еуза пролнла!" Но много јоштЂ страшнје поражава клетва дћвончка, исречена надљ кудећимн оговарачима, кои су женика одвратили бм.ш. Дћвоика говори разлгоћена: „Кои каже, да самк од-б зла рода, Неимао одђ срца порода ; Кои каже лгота као гуи , Гуе му се око срца виле, У перчнн -б му л^то лћтовале, У н1>дрима зиму зимовале ; Кои л' каже санлћива, дремлБива, Боловао деветтћ годнн' дана, Неимао у болеети санка!" Нанвећма пакљ дуту потресаго и срце поражаваго пћсме оне, у коима дћвоике, одђ лгобавника родбиномгћ резведене, или ктб нелгоблћнои^удатби прннуђене, тугу свого на свћтло дам. Ко н. пр. може ст. равнодушЈемЂ читати пћсму ону, у ко1ои дћвоика младићу прстенЋ враћа. »

„Нан ти прстен-Б момче: мои те родт. нелгоби , Ни отац г б, ни манма, ни братт», нн сестрица ; Ал' ме немои, момче, на гласг, износити, брбо самБ н една несрећна девонка: Л босиликт. сеемБ, мени пелент. ннче. Ои! пелен', пеленче, мое горко цвеће! С'б тобомт. ће се мои свати накитн ги, Кад -б ме стану тужну до гроба носити." Жалостиво обузима душу читателћву и она пронзавагоћа пћсма за недрагогЋ спћвана: „Сшег -б паде о ђурђеву дану, Неможе га птица прелетити, Дћвоика га боса прегазила. За нбомт . братацт. папучице носи: „в л' тн се10 по ногама зима?" Нје мени по ногама знма, Всћт. е мени по мом-б срцу зима, Ал' ми Н1в са сшега зима , Већт. е мени ст. мое маике зима , Коа ме е за недрага дала. и Кога неће обузети усхићенћ и нћаЈностБ пр1атночувствугоће дћвоике ; она бмвшемв лгобавннку своме, кога е оставити морала , на нћгово пштанћ, е ли се удала, овако одговара: „бсамБ драп'н и чедо родила, Твое самБ му име наденула, Кад -б га зовнем -б да ме жели мине , Незовем -б га: оди кт. мени сБте, Већ 'б га зовемљ: оди кђ менн драг'ш." Свак1и таковми одломакЋ есте драгоцћнБШ, вћчно-с1нгоћш бисер-в простонароднога пћсмотвора славннскогЋ, равно о чистотн чувства, о прјлтности душевнои , као и о поетичности народа нашегљ свћдочећш. Дирагоћомт. некомљ побојкносћу, тимЂ небеснммт. наданућемЂ, дишу све лгобавне пћсме србске , образи кодђ нби се указуго понаивише изђ природе узнти и 6о10мђ пастирскогЂ живота обучене. У Срба имаго све свезе пр1нтелг.ства и лгобави неко свето волшебство у себи, и редко се тко одважи нби нарушнти. Срца , кон едномЂ лгобавв себи присвое, слађе и умиру заедно , него што бм се раздвоити дала. „Умри, драга, доцкант. у Суботу, Л ћу шнак -Б рано у неделш." Поручуе -по звћзди драгнЧ милои сао!ои , кош 6 маика одлучнти наумила.