Podunavka Beograd

А Н Б К Д О Т А. „Петдесетљ год> на нрошло е," рече Абдерхаманљ III. , „одкако сам!, КаииФа; богатство, радоств , честв , све самв уишвао и изцргмо. Кралћви, мои суиарници, ночитовали су ме, болли ме се и завидили ми. Што едант. чпвекЂ желити може, то ми 6 Богђ дао. У овомђ самв дугомљ простору благпполуч1л дане броно, у коима самћ се заиста срећанљ држао. Таковм е дана нетрнаестЂ бмло. — Смртни , изг> тогг. учите величину свћта, и гнивотт. разсуђавати!" Д. АврамовићЂ.

И С К Р И Ц Е. XXXIII. Изђ Трацје , изг. државе гого - славинскога народа, изилазиле су дТ.вице виле у грчку землго. Ороеа и Лина народнБ1и гласЂ каже предке смиринскога слћпца. Изђ планински снћгова вавћкЂ изиада богата рћка , коа у пролћћу рани травице зелене и цвћће. Изђ Маћедон1б, изђ државе гого-славннскога народа, изишао 6 орао пренкш , кои до инД1исне краине протезаше летенћ стрћловитБ1 крила свои. Индшска землн послала намЂ е ново мудролгобно савршенство, кпе е човекЂ гогославннскога народа укоренјо у толике памети и толике вћке, као другу вћру. Маћедонск1И орао очистјо е путЂ другимЂ орлима, да крозЂ читаву Европу слободн1е, и брже могу, тресући свон крила, укропити свћтЂ ИсусовомЂ крвлго, као роснцомЂ лгобави. Одђ Н^глове воде, одђ елински стунова, летила е међу арбанаске расте голубица знаменита, научена да утћши тихимђ своимђ гласомђ страхЂ сакривенм одсуда. Арбанаска землл дала е много-кратји грчкоме народу смнове свое , и уиииа е крћпчјго нову крвБ у грчке жиле уморене. Небм ба^ла безЂ тога могла устати робинвица гола, п 1анине сђ острови.ма источнимђ јоште бм спавале у сну сужанства. СмћшанЂ одђ нћмачне и гогославннске воде бмлше потокђ , кои потоии Италјго грћшни-

цу. Н1е безЂ одлуке Бонп'е, што е тал1лнск!и народЂ погаз10 у бКднои Далмацји народЂ славлнскји , и изштет10 му нЈ.гову наравну простоту. Сва е дакле крвв смћшана; жалоств и грћхЂ, бои и лгобавв, све су народе саединиле. Нћмци , Славдни , Грци, Латини , сви смо се одђ а31атски равница разлучили , сви смо се опетЂ приблнгкили сђ грлћнКмЂ смрти или живота. Спи смо браћа у слабости и у крћпости , у дики и у срамоти. Нова грађа и старе гомиле, пустинн и дворЂ, море и гора, воиска и тамница, зибка и гробЂ, ово све те него еданЂ градЂ, •дна отачбина сама.

МУДРВ РЂЧИ. Доста су се трудили онога, кои е готовђ бмо за отечество умрети, силно подпомагати; то е похвале достоино. — Но небм ли тако исто славно бнло , не дати ономђ одђ глади да умре, кои е готовђ за отечество живити? Три ђавола ири клевнтанго суштествуго! Кои као непрЈателћ клевета, томе е ђаво на езмку ; —• кои то радо слуша, томе е ђаво у уву; — но кои таково безЂ изпмта и разсуде на штету ближнћга вћруе идалћ разпространнва, томе е ђаво у срцу. Све е у храму милости великолћпно, изузимагоћи врата, консу тако снизка, да се крозЂ нви пузећи увлачити мора. Нечуди се, да човекЂ то , што Богђ заповћда, нечини; та онђ и ово, што самЂ хоће, чинити нем «1Јке? А. Ч. .. . СЂ.

НОВА КНБИГА. Зпирка разнш полезнш и забавт>1 предмета за годину 1845. Скулио, превео и у ред ђ ставио Iован-б ПетровЂ, Архиварт, Суда вароши Беоерада, Кр. Мађ. Вармеђе лриНдателк и закл. Адвокатт>. Четврта частЂ. У Београду, у НнћиголечатнЂи ћ.ннжества СрбскогЂ 1845. — На 8-ку, стр. 197.

Издано и печатано

Учредннкт. МпЈошг П о п о в и ћ ђ . у Праввтелствевои Кннигопечатићн у Београду.