Podunavka Beograd

1855.

П Р О Л Е ћ Е. Зима прође, небо с' ведри, Циче лк)те сплави с* снегЋ; Ту и пролеКе, све већ -б едри, Ледт. са лица скиде брегљ. Већт. се виде сиве горе, На нбнм ' пупакЂ нли цвет-Б ; Стужу прождре син4 море: Сав?> с' у живостб прели светт. i Трава растећ' мирист. дае, Нвим-ћ се дичи весне лјтб, Што мј така†раиске мав Светии мирисБ посла гогћ. Птице гн4зда себи крое Вукућ' блато, па и влатљ , А заедно, све по двое , К.ПОНОМБ СВОИМТј много-кратт.. ГЈоточнћи бнетри уе По каменго дижућ' скокђ ; И пчелице тамо зуе, Кјдт> 1и мами цвећа сокћ. Паотирт. младв1и овце паг.е На полнни Штурца свогт., А ннбци мј ' стадо красе, Дарова ш в -ћчнБ1и Богт.! СадЂ и ратарљ вочке преже, Па на НБИву вуче плугт.; 1 опгб внноградЂ гвожђемЂ реже; Снажно крчи густБш лугЂ. Гле! свудЂ пева громко радникЂ , Хвалећ' Вога чисто там'; И ЖиванинЂ*) слави праздникЂ , ТриптолемомЂ дигнутЂ храмЂ.

Све с' на свету садЂ весели , КадЂ му ВесномЂ букну ган , Нити више штогодђ жели , 6рЂ већЂ лгобкш дође Маи ! М. ТимнћЂ.

НАРОДНА ПОЕЗШ СРБСКИ СЛАВЛНА. (Продуженш.)

*) Церера, Богннд землћод&ЈПа у старм Славена.

Ко 6 б 1 изђ неколико ведрине пунм повћстји, бодроств дћволчку св1'>жимћ бонма красагоћи , на свеобшту веселостћ у значаго србском-в зак.иочавати хотКо, нко бм заблуд'10. И овде као и на многима мћстима м<»ђу радостнимт. усклицима Јкалеће уздисае тужити чуемо , и црни мраци не редко навлаче лснбш сводђ весела и радости. Послушаимо само ону уздишућу тугу усамлћне дћвоике: „Тавна ноћн, пуна тб 1 сн мрака! Срце мое 1ошђ пун'|е ада ! Лдћ ндуемЂ , никомђ неказуемЂ: Маике немамЋ, да 1оВ нде кажемЂ, Ни сеетрнце, да 10и се потужимЂ; вдно драго и то надалеко: Докле дође пола ноћи прође , Докђ пробудн пћвци запћваго , Докђ полгоби саба зора буде: Саба зора, аиде драг'п*1 дома." Такоће и оно красно туженћ дћвоикино: „Ах! мол водо студена! И мон ружо румена! Што с' тако рано процвала? НемамЋ те коме тргати: Ако б' те маици тргала, У мене маике неима;