Podunavka Beograd

ко ако Вамг. ние изишао по гиавама ланскш порезт., а ви сђ кметовмма како за оно уредите, тако нека буде; пакт> изђ онога свега ако ће ви до по 5. гроша на гиаву сваку, сасвимљ ако ће по 3. гроша , и.ш по 2. изићи , само новцм да изићу сви. Сотммв остаемљ поздрав.шк»ћи Васђ У Београду. 16. Лнуарјн 1811. Верховнми В оијдђ народа СербскогЂ, Г еорпи П етровилђ.

НАРОДНА ПОЕЗШ СРБСКИ СЛАВЛНА. (Копацт..)

Пћсме шначке, епопен Срба заслужуго не манћ оцћнћне бмти ; кадљ бм то сходнми знаиљ праве цћне нвиове 6 бјо ! Одиомци епопеа нростонароднв1 разиеа»у се шште по страшнимЂ путовима нјжнм гора србски, у тнмђ дивлг>имт> краинама, неприступннмв само за аидучке о 6 бјвателћ. Тамо су обичаи прости, говорв сииант, и крћпакЂ. Тамо се чуваго јоште они егшчески спћви , кои се чине да зову новога Омера, да бм ш у едио спо10. НКки одђ ти спћвова садржаваш у себи по 1500 редш; већа частв нћиова пћва славна и поспћшна дћла народим шнака, гонака обколћим пр1нтелБима и непр1ателвима , враговнма , друговима и лгобезницама своима. Видитн е у пћсмама овимг. цћлми садржаи дружевногЂ жнвота изђ времена јоште патрјнрхалнм. Ннсу познати пћкачи, кои су ш спћвали ; ко е иоле иоетическу способноств у себи осћтјо , и духа е на стваранћ нх>иово сприложш, узимагоћи предметЂ изђ повћстји рухомђ поетическимЂ одћвенћ!, и саставЂ пћсмотворнми у себе садржа(!агоћн. Такови плоди или су пћсмомЂ на сиушателћ , ији , што е сасвимђ редко, писмено на потомке прешли. И тако су се сачували спћвови ти одђ умћлаца кђ умћлцима прелазећи ; ови пакЂ новимђ су ји красотама приодћли, промГ.нили у складу и рћчи, докђ после дугогЂ реда п Г.нача усавршеии сталну Форму на себе узели нису. Цћло поколћнћ имало е често у таковимЂ спћвима унастје ; а безчислене гране, поетизиранћмЂ таковммђ произишавше, пролетале су ризновидно као лћсЂ пћсмотвора пуне свћжости и дражести. Узмемо ли, да е народЂ таК кодђ те необичне разновидности предмета , кодђ те раз-

личности понћст1и равно имао обичае, говорЂ, вћру: то се види , да спћвима овима ништа недостанло ние , него 'Омера каквогЂ , кои бм ш у цћло склопјо. Слогомђ приближуго се кђ првобмтнммЂ пћсмама грчкимЂ, само што манћ драмматичности у себн нмаго. Наиславнш херои србскШ Марко КралћвићЂ опоминћ на Херкулеса. Србске епическе пћсме недосежу далћ одђ столћтји четрнаестогЂ ; а да су поредЂ тн , кое су до наши руку допрле, и нредЂ четриаестБ1МЂ столћт1емЂ д|>уге !оште у народу суштествовалн, но течешемЂ времнна у заборавностБ дошле, лако се дае поммслити. И нови гонаци 1 оштђ су за живота обшту народну повћстБ и славу получили. Дћла, кон пћсмама епическимЂ за темелв служе, тако су нсно и разговетно иаређена, као у дћлима пћсникагрчки. Но србскимЂ пћсницима недостонло е оно чуствованћ, коимђ е великолћпна Елада нада иута бмла — идеали. Красоту Форче, дражестБ размћра, одмћрену едноту, ону безсмртну славу савременм пћсника СоФокла и Пиндара , полажемЂ такођерЂ у премилимЂ пћсмама простогљ иарода србскогЂ. Нћки нрелазци и образи у пћсмама србскимђ опоминго често на поез1го саданБи Грка. Стварв та лако се дае освћтлити. У Грчкон, а особито у Мореи, слило се у среднћмЂ вћку грчко поколћнћ у едно са славлнскимЂ. Осимђ тога несмћмо пропуститн, и ону еднакостБ вћре, кол е међу Србима кђ цркви грчкои принадлежећимЂ, и ондашнБИМЂ Грцима бмла, изузимагоћи Босну одђ части махомеданску , и неколико окруж1н илирски вћре католичке , већа частБ народа србскогЂ облгоблћну вћру Елина припознае. Често се починго епическе пћсме србске, на подоб|'н грнки, буд' алегорЈомЂ , буд' драматичнммђ 11Б1танћмЂ; тако н. пр. „Шта с* оно чуе на онои странн? Ил' звона звоне, ил' петлн пого? Нит' звона зволе, ннт' петлн пого, Већт. оестра брату свомт. поручуе" и т, д. Или она позната нћсма „Асан-Агиница:" „Што се б-ћли у гори зеленон? Ал' су сн-ћзн, ал' су лабудови? Ла су снЉзи већ '1> 6 бј окопнули, Јабудови већт. 6б1 одлет-ћли ; Ннсу сн*ћзи нит су лабудови, Него шаторт, Аге Асан-аге. и т. д."