Podunavka Beograd

111

11. Ово писмо налажемо вамЂ обнвити и Магистрату Наие Црноречке, да члени онога знаду противЂ васљ пристоино обходитисе. Заклгочително и повторително вамЂ налажемо уцотребити сво старанћ ваше за извершити возложеное на васт.. — Точно извершиван^ заповести принеће вамЂ одг. масг> честв и награжден1в, а наимап!« небрежеше и пепослушаше узроковаће вашЂ безчестје и нримићете по обстонтелствама соразмћрну казнБ. —• У Београду 11. Лнуар1н 1812. Верховни Вождђ Народнми, (М. Ћ.) Георп« Петровиљћ. У ПравителствугохцемЂ Совћту (М. П.) Младенђ МиловдновићЂ.

0 ЧИСТОТИ II ПРАВИЛНОСТИ бЗИЦА СРБСКОГА. (Продужен1в.)

Сачта е турски, одђ глагола сач.пак , значећега просипаги 5 а србски олово : гтиза, осечци. Гдигди говоре Срби: одг замаиде , а то е турски, и значи: одг давна, одт, давнашт >их7, времена. Дурта е турски, значи непрестано. Барг и баремЂ есу рћчи туђе: бари говори ТурчинЂ; Баг МађарЂ, и увукле су се лко у србски езикЂ, но не у друга славенска нарћч!н. Славенски се каже: поне; русски: по кратЛп лЛрЦ србски: само , наппосле , ако ништа друго, ако ншита еише. по напман$му, нап.иагЛ. Мегерг, међерЂ е турски, а србски можно , моо /се бити , славенски негли. Балги е тур. а слав. сир$чЂ; рус, аки , аки би; срб. како и, како да, како да би, пако да не; нћм. а(в шепп, лат. ^иа§1, ас »ј. АдетЂ тур. а срб. обичап. Инди тур. а срб. и тако. Многи говоре, да е и дакле, даклемЂ, дакленЂ, србска рћчг., а намЂ се види , да е пре туђа по тому, што се само чуе у србскомЂ , а ни у каквомЋ другомЂ славенскомЂ нарћчјго, кодђ толикихђ различнихЂ народа славенскихЂ; и да е узета одђ италЈннскога <1ип^ие. С окпкђ е тур. а срб. улица , одкуда н МађаромЂ и^га. По многима кнлигама нашима читамо изражен1н, овому подобна: н. п. Садашна су наша мнћнјн о гдикоилт стварма много правиа одђ они наши предака. Ово изражеше: одђ они наши предака — ђге ипГегег ЗЗогГођгеп — ест& пра-

ви германисмЂ ; а србски се говори овако: Садашнл су наша мнћша о гдикоима стварма много правии одђ мнћшн нзшихђ предака. Или: Садашнн су наша мнћгпн о гдикоима стварма миого правин негола нашихЂ предака. Тако: више треба уступати погрћшкама дћтце, неголи онима одрастли лгод1и — еств такође туђинство, а наше е ораво: више треба уступати погрћппгама дћтце , неголи одрастлихЂ лгод1И (сасвимђ изоставлнгоћи мћстоимегпе онима). По нашима канцелларјама обично се пише овако: Умолдвамо Високославно Попечителћство званично, да би Оно изволило — — а србски треба рећи безЂ: Оно овако: Умочивамо В. Славно ПопечителЂство званично, да би изволило -—■ —. У Београду се често говори: Даи едну ватру, каву , воду и т. д. Ово е начинЂ говоренл турски, ћ1г кауе, а србски е: Даи ватре, каве, воде и т. д. М олнмђ за опроштегЛ , и то е туђинство, а наше е: М олнмђ опрогитенл, или, молимђ , оаростите. Молио насг в за до/а/штенб, ићи дома , и то е туђе , а наше е: Молио е одг> насЂ допугитенн , ићи дома. Тако се сачинива и глаголЂ просити и искати. Међг и међу. Цћла е рћчв међу , а окрнлкЂ е међЂ. Зато е правилние рећи: међу нама, неголи међЂ нама. А поетамЂ на частв нбихо ва слобода. Д окђ и докле. Цћло е докле, а окрнћно е докт.. И тако правилние е рећи: докле не заспи, неголи , докЂ не заспи. ПротивЂ и противу , црво е умалћној а друго е цћло , а правилно. Посо и радЂ. Сматрагоћн духг. свеславенскога езика, узимамо обе ове рКчи у неправомђ смислу. Посо, и посолђ долази одђ глагола слати, послати , и по тому зчачи посолство, посланство , налогЂ , запоскдп работе, или д&ла , а не саму работу , или дкло. Радг, долази одћ радитити ; а радити значи радг бити што д&лати, или бригу носити о д$лу, или работи, и тако означава радостг, ; или бригу о работи, а не саму работу, трудг, или д$ло. НашЋ е народт., може бити , обичномЂ ФигуромЂ узео волго и заповћдБ работе за саму работу. П оостђ народЂ често говори образно. Ово се на источнимђ езицима понаивише види. Ио езикЂ реални, истинити, строги , треба да има за сваку мисао праву, и опредћлену рћчв; а тропе оставлн поес1и , и себи само кадкадЂ за зачинЂ , сђ мудромЂ штеднБОМЂ. И тако у мћсто тгосла и рада треба намЂ у кнвижевному езику употреблнвати р1.чи работа , трудг , д$ло; и умћсто радити, пословати, р!.чи работати, трудити се, д$ла-