Podunavka Beograd

115

Често храбростг,, коа се снажно противи великимЂ бедама, иоиушта свакидашнвииЂ противностииа, и снебива се домаћимЂ кнненнма: Ксантипа. гкеиа Сократова, била е самоволБна и наирасна ; а онђ е и надт> нвомх> безЂ умора показивао свок) триеививостБ. Говорио в, да у нћму обитава повКрителанћ некји духт., кои га одвраћа одђ опасностји кое су га могие постићи, и кои му показуе шта му треба минити . а шта избегавати: таи духт> бииа е вКронтно чиста савеств и праведна душа. Премда е био по природи сасвимБ ружан -б, и пакЂ е красота н!.гове врие душе надокнађаваиа и таи недоетатакЂ сполБне иепоте. Гомилама е свуда трчано за нбим-б да га чуго ; и по ввним-б шетилма виђали су се наиотмкнш младићи, гди оставлин) удоволћства само да слушавд нћгова поучена. Па и толика добродћтелБ ние могла избећи мрзостБ онБ1 лшд1и, кои су се нћ лишавали: онћ е постао предметљ подсмен ненравственм сиисателн, и гонении немилосрднм лицумћра. Арис тоФанЂ ружио га е на игроказу комед1е за притворицу, грдио га е, да нКгова чиста уста говоре срамг. и богохуленћ. Сократова е душа тако узвишена била , да се нипомислити неможе , да е онт> сумнно о наивншеиЂ суштеству: онг> е веровао едногљ единогг. Бога, а презирао е басне пћсника , суев1>р1е простогђ народа и измишлћна божества н-ћговогт> времена. О томе наст> увћраваго нћгови разговори са Евтидемомљ о небесном-в промислу кое нам -б е (разговоре) КсеноФонЂ сачувао. Нћгова лгобавБ кт> истини била е сматрана одђ нћгови непринтела као порокљ. МелитЂ га обтужи предЂ АреопагомЂ, да неверуе грчке богове , да заводи ново богослужение , и да развраћа младежБ. (Конацт. сл&дун)

С И Т Н И Ц Е. То е наигадше одт> свм невалллм дћла, побћдомЂ се величати, при ко1оК е честБ изгублћна. Зван1н нетреба давати лгодима, него лгоде звашама.

Право богатство лежи у нашои глави и у нашемЂ нрилћжашго. —'Овзи нзшђ капиталћ до смрти остае. Пр1нтелБима добро учинити ше никакво художество, ал' непр1ателћ избавити — води кђ небу. ЗбогЂ лћпоте дћвоику за супругу узети, тако е, као да полбско добарце збогЂ ружа купуемо! — и јоштђ б&1 ово друго опетЂ паметше 6 б 1 ло! ербо руже сваке године цвћтаго. О матери! вослитаваите ваше кћћри, да буду поштене и добре домаћице , пакЂ ће се онда лако супругБ наћи. Женска е вћрноттБ јоштб непостижима остала.—да на овомђ свћту нема жена, онда 6 бг само половину тако лћпЂ 6 бн>. — жена е частв великогЂ ланца, кои сђ небомЂ човека скопчава. ЧовекЂ е обично са своимђ разумиоЂ задоволинђ, у толико више у колико га манћ има. ГЈовћренћ неможе се, као новци у игри, до 6 б 1 ти, морамо заслужити. ЧовекБ кои хоће свима лгодма даугоди будала е безЂ карактера, тесто е, кое се одђ руку цћлогЂ свћта гнћчити дае. цвћтБ е, кои за свакогђ мирише , влатЂ траве, кои се свакомЂ вћтру новоди. Суди л" ткогодђ рћаво о теби, немои зато на нћга мрзити. Кои те болћ познае рећиће: онаи е рђа†познавателБ лгод1и. Д- ЛвраамовићЂ.

С 0 Н Е Т Ђ Србству. Весело Србе напредуи у блигу, Надт> главомт. мрач «Б1и свои облакт. одб1ди, , Вештпну, ст> твоимб јмомђ садт. развјаи, ПочитуК Музу , дароваће т' снагу. *• | * * ј Нсће ти онда благо припаст' врагу. Слободе дрво неслогомЋ ненБ1аи, Нит' браћу добру стрелама тбг в1ви , ББ1ћешт., веруи ми , у сниноме благу. * 1 • « « ■