Podunavka Beograd

С У м н л О Д Ђ М А Т I е Б А Н А. Одђ жалостне сумић црна ми е душа; У нбои само скили зрачица надежде , Кошдгб едва с' опа разпсннва тмуша. Ахђ ! тко да и& Славском г, о дошасћу извћсти? Хоће л' кадт. свеђЂ силнбш и свеђт. сјжнбји народт. На дћдину својо госпарт. самт> засћсти? Хоће ли се кадгодт. престолт. обореини Подигнуг', и сђ нћга засвћтлитн круна Надт. НебрОННБ1МЂ множтвомт. слободвм, СЛОЖеНБ1? Ахб ! за тога силнбј требуе умова , ПлеменнтБ! душа , мишица гоначки , А мб1 неимамо нег' славт.1 гробова ! Гдћ намт. садт. таи смћлнБШ презрителБ живога, Кн средт. воиске убн нападника цара? Гдћ намЋ Бугарт. нова гонаштва дивота? Гдћ Хочима гонакЂ, Беч -б ки ослободи? Гдћ Властелинт,, душу ки у робству изпусти , Аии не рћчБ шкодну народнои слободи? Пожарск1и, Кошћушко , н Вођа кн свога На олтару Отачбе оца умори и брата? Ахђ ! гд ћ су ти мужи времена прошлога? ! МБ1СЛНМа поноснимт. к'б нбиовомћ се праху Пригиблго садт. многн ; ал' нбиовбшт . духомт. Гд-ћ су ти, ки управт. охрабренн устаху? . . . Прежалостна МБ1со ! дал' су с' изродила Сдавска већт. племена? већт. л* у намт. не ннче Предни крЉпостБ? наша да л' се Слава збБ1ла? ... На полл Отачбе, видимђ , множтво врви. Закдео се свакш да ће за н!; славу Наипоследнго пролит' каплго свое крвн:

НародностБ н слободБ таи е викаи свима ; И таи већт. Европу читаву заглуши, И у душу метне смутнго свесилнима; Ал' тимђ слаба мени утћха нл' ниедна: Пуна су, знамт,, уста ; ал' срца шмт. празна, Мб1сли вру и буе , а чуства ка ледна. Ваи! и мудримБ родне развЈати шаре, Родне танце воднт', на гостбама роднимЂ Нарнцати срећу синцнм' славе старе, То е све и мудрим-в .. .. о сл-ћпн све вћке! Бћсннт' лн садт. време? . . . време садт. брид-Б танБИт' Пазит' са сто очш у свое силнике. II ћим-Б худобска виче она пословнца: „Разставлии и кралгои" тимб међу наст. тече Злато, те пол' рода већг> намт. издаица. Протнв -б насЋ се днгла десна наша рука ; А сб далћга стрћла смрћу напоена Справна е да удре са стегнутогт. лука .... Ваи! част. грознБ1и приђе, пуче громт. надт. нама .... Ше већЂ Олтара , . лучи еу угашени . . Гласа се нечуа .. све е мукЂ и тама; Само тихо тече скорБ1 измеђ' гроба Потокђ лгодске крви .... хо! ет' емиренЂ СлавлнЂ, СложенЂ ет'. .. у преднћмЂ ону он ђ спи, сну роба. НадЂ главомЂ му вали скупллго се в-ћка, Крвлго све н0в10мђ потокђ тече, и расте , Веће е постао грозовита р-ћка, И онђ спи! ну нднбш , пробуд' се. пробуди, Лднбш робе, крвв ће до мало т' угушит' .... Што димђ н! . .. ваи, худо умЂ болестанЂ блуди У узорим* празним', ке му 6 олзб твори! .., Мои вндђ преко часа садашнћгЂ неступа ; Отче свб ! иарода, говор' Тб1, говори!