Podunavka Beograd
I
благодетне просвКте — едннога извора среће човћчћ и народие!), а у краснимт. в1-.штинама башЂ ни мрвсе; таи Г)е се свакш радовати овои кнвизи, ако е само народу добру радт.. Виснрени постизи и божествене мисли ту се врло згодннмђ начиномљ нвллго, те Ш лаио и наипрост!д душа мо}ке сватити. Величииу , достоннство и силу в!>штине, каноти небеснога дара и духовне имаовине човћчћ ту е лако нидћти. како се „са а:езломЋ Агнца БоииегЋ" уздиже над-Б свакомЋ таштиноиЂ и глупомљ т1>л«»вномђ свћтиномЂ. — Колико чести доноси исто дКло самоме Нћмцу списателнЈ, толико . . а можда и више у нашеиЂ слабачкомЂ кнвижеству .. доноси нашему вћштаку Аврамовићу , што е толи красне и користие идее пуку нашемљ одкрмо. Даи Боже само да ш учи и прима , те нека види, да и изванЂ боинога полн, има ^опп-е гдћ ое меидани д!>ле, гдћ се слава задобмва, гдћ ненК1И човћк -Б непоруи!ну вћчноств стиже; — па нека се и тамо пусте, нека и те меидане омилуго, н већма се навикаваго таковоме вмшемх. животу, кога мм Славлнни имамо већљ започети. ■—• Но у чему нам-Б кнвижество еднако рамлћ, тому ние могао ни наиљ вћштакЂ доскочити; а то е езикЂ. Али и пакЂ онђ е писао као што се обично данасЂ пише. Само поп циа Ниг, вес! ^иа еипЈиш ; поправити треба средсгво да сагурије и лакше цћлг. докучимо. —■ Немогу да некажемЂ овомђ приликомЂ, што ме вко тишти. бсте ли ви опазили, како се одђ некога времена врло мало овдћ у Новомђ Саду на србске кнБиге угжсуго. Та Новосађани се брое међу прве обштине србске ; и заиста толикш СрбинЂ овдћ, и то одличант 5 , толики свештеници , толики чнновници и царски и грађански. проФесори и други ученога реда, па гле! —- Отворите само ного годђ нов1ГО кнвигу, па ће те видћти. ГоиславЂ. НМШТЛ БЕЗЂ ПОГРЋШКК. ОтацЂ смну свомб покаже едну дћвоику врло богату, сђ ко 10 мђ га е радЂ бмо огкенити.
— ,,Ал' отче , она здраво рамлћ на едну ногу! 1 ' ,,„Но, шта то пшоди? Тв! е неузимашЂ за брзогечу, него за Јкепу." " — ,,Ал', отче, она б на едио око слепа!" ■ —■ „ ; ,Сђ тммђ болћ, тако ће само половину твои погрћшака видити."" ,,Ал', отче, леђа су ти здраво грбава!"" ■— „Но, Боже мои, зарЂ да буде сасвимЂ безЂ погрћшке? Та она ше анђео."" Д. Аврамовићљ.
СРБСКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ. (Саобшт10 М. Чокрилнт..) Зло кодђ ђавола, ал' е болћ безЂ ђавола. Мачки до смен, а мишу до плача. Да се н!б валнла, небм се окалнла. Наука една мука, одука две. Лепо е израшћенЂ к'о чизмарскш панв. За нбимђ нит' трава расти. бдна батина на сто лонаца доста. ЛепЂ ал' слепЂ. Убо се на ексерЂ. Скуп10 се као пужЂ у лгоску. Плгое, пакЂ лиже. Говори прстомЂ проговорш. Познала маика на свирцу, какви ће тасти бмти. Покидале^му се жице. Снивала баба, да нема снега , а снегЂ до поаса. СРБСКА НАРОДНА ЗАГОНЕТКА. МужЂ и жена, братЂ и сестра, зетЂ и шуракЂ: колико 1и има? •ао(1х НОВА КНБИГА. Припов-кдке изг> наиновги и напславиш немачкгп списателп превео Алексаидерт, ЛндриКт, , ц. к. УправптелЂСТва ЛаптнантЂ и Члент, Матице ербске. Н Будиму, писмени Кралквскоет, Свеучилишта 1845. — На 16-тини стр. 150.
1 11
Издано и печатано
Учредникт. Милошђ Поповић -ћ. у Правителственои КнБИгопечатнБИ
у Веограду.