Podunavka Beograd

Уг Ј№

ГР0БНБ1И ЦВЂТ Ђ.*) ОДЋ В. ЖиВКОВИћА.

Ннчн, ничн крино бћлв1ц И развЈнн днванЋ цв-ћтт., Л ћу тебе тужан-Б плести, У зеленвш в-ћнца сплет-в. Ничи цвћте чело главе, Запушћеногљ гроба тогб, Гд-ћ почива драга дћва, Цћло благо срца могв. Мол иега некв те снажн И сунашца топлвш зракЂ, Зора нек -б те росомт. пои, Ноћце крћпн тих1и мрак -б. Тб1 си залогЋ о„г лгобави И послћднни драге дар -б , Ахћ v теби едном -б гледнмЂ Лика иЉногљ дивнв1и чар -б. Ннчи крине рад -б ут-ћхе, И разв!аи раискш цв-ћтљ, Да мирисомЂ лгобкимт. краснш -б Могћ зеленогљ вћнца сплетљ.

НЕШТО 0 НАРОДУ АРМБНСНОМЂ. ОДЂ МАТ1в БАНА. (Продужетв.) Прођоше два столЕт1н непрестанога мрака: погледагоћи овда на арменскШ народ-в, свак-ћ бм • Ово е една одт. онм п-ћсама, кок> су Панчевцв у давапом1> овде у Београду концерту п&вали.

6 б 1 о реко, таи се небуди, већг. сврипо е течаи сваке свое славе , и већт. само прошлости прнпада нЈ.гово име. Ал' Н1в 6 б 1 ло тако: еданх« се човек-Б покагке, еданЂ сам-Б човекЂ, и са†народЂ оживи: неоживи политично, него умно , а умноств на све води , и све може постићи; таи човекЂ простране памети , родолгобива срца, смћле и сталне душе, 6 б 10 е МечитарЂ , еданЂ простБЈИ светптеникЂ .' Огледагоћи се у прошасту славу, и санлгоћи не манго будућноств, оиђ науми саединити са†народЂ у крило едне цркве, знагоћи да изђ вћроизповћдне единости политическа може лакше изићи. Свћстно на то одабра средство, кое е бћ !ло просвћштенћ: али нћго†планЂ 6 б 10 е порочанЂ и непостижанЂ; а тоЈое нћгову свештеничкому станго приписати има. ПорочанЂ е бшо нћго†планЂ у тому, што е онђ хтћо са†народЂ кђ римскои цркви окренути , у време кадЂ више него две части народа принадлеже Нестор1анскои секти : онђ дакле ако е желш изиграти свого политическу ролу, ше имао ни мало пазитц, што е слћдователв римске цркве, него се е морао прихватити Нестор1ннске, кого већина Армена изповћда, али и то чинећи, л ммслимђ да бм еднако непостижна бБ1ла остала нћгова цћлв ; ербо сае* диннванћ црквји не само што е , по мому мнћн1н>, више идеално, него извршивно, баремЂ то 10 шђ за много столћт1н, него сувмше таково покушенћ побуђуе ФанатизамЂ , особито кодђ неизображенм народа, и већ1и раздорв међу нвима порађа. Истина да цћли Мечитаровои силно су се пречила ирквена предразсуд1л нћгове браће , али онђ зато нје имао правопутно («ћгес1е) у та предразсуд1н ударити, ни саединћнћ цркв|и тражити, него само уманвити и осуетити дћиствованћ првм , а помиренћ и узаимну претрпивостБ урадити други. Тако е са Срби-