Podunavka Beograd

174

ма поступала она поштена душа мудрога Досит1н : тако е имао ноступати са Арменима не манћ поштенми МечитарЂ. Требало е да се нћго†планг> ограничи единетвеио на просвКштенЕ у на ч родному сммслу, али то просвћиугаванБ да будеодћлћно одђ сване цркнене тежнћ. ОНЂ е ово двое хтћо садружити , па опетт> само е оно постиго , што е постигкно бмло ; кренуо е то еств умове , створ^о е нову 1!н1 ,ижевноств ; али ше арменске цркве саединјо, паче ни наиманТт едну кђ другои приблинпо. Али оставлнгоћи све то на страну, треба признати, да велика мв!сао о народности и народномг> единству, ова мшсао , кон е садг. обгрлила са†просвћштенми свћтљ , кон е постала д>хђ нашега вћка, и произвела наивећу , безт> сумнћ, одт» св1Н) исторически епоха лшдскога рода , та ммсо н1в се родила у Европи, са ФранцузкомЂ револуц !омђ, при свршетку прошастога вћка; но у почетку нћговому, са МечитаромЂ, и у Азш. Мечитарт> самЂ и првши промнсл10 е на саединћнћ Армена, и узбуђенћ нвиове народности. Онђ првБ1и и самЋ , безљ икаквога богатства, осимђ свое непркретне душе и жестокога свога срца, предузме то велико дћло , и тому посвети чита†животљ. Видећи да едно челнде нје доста за толико предузеће, обиђе петнавстт. цћлм година сву Арменпо и манго А3110, тражећи себи другова. У тому обилазешо онђ е изкус10 много прогонетва и одђ стране Турака , и одђ стра<1е свои истм землнка ; али ни прогонства, ни патена , ни погибели неодуставише одважнога родолшбца : онђ предобм све препоне , и получи на концу одг. млетачке републике едно склониште у Модону: кадт. опа република изгуби Мореу, Мечитарљ и нћгови другови пређоше у Млетке, гдћ на острову Св. Лазара саграде еданљ монастирЂ , кои временомђ обогате еднммЂ к1п>игосхраништемт>, и едномђ печатнвомЂ, иаиболвомЂ шштђ и сада одђ св1К) онш , што имаго Армени. Овано иостане гласовито училишге Св. Лазара, кое наипре побуди арменскш народЂ на нову кнћижевноств , а о нћговои кн1>ижевности старои даде Европи првми путЂ извћст1н. Видило се тада одђ свн држава, у коима Армени живе, долазити у Млетке многочислену младежв, желећу кђ извору науке и народности одушевлвити се. Год. 1773. будући се е брои Мечитаревн другова умнож10, нћки пређу уТрстЂ, гдћ, добмвши повластицу одђ ауст1искога правителвства, поставе два училишта, вдно за младе свештенике, а друго за дћцу: кђ тимђ училиштама

придруже и едну печатнто. КадЂ Французи у ђоше у Илир1К) , они протераш срамотно мирне Мечитарнике изђ онога града. Нђиовђ старћшина БабикЂ, склонивши се у БечЂ, добме год. 1810. одђ Франца I. нћкш старБ1и капуцинскји монастирт> у 1озеФштаду, и ту се онђ са свошмђ браћомЂ премКсти. НаслћдникЂ Бабиковљ, АрестасЂ , сазида на мћсто тога старога еданЂ новми монастирЂ , прикупи едно лћпо кнбигосхраниште, и едну печатнго постави, у кокж има осамт> прессова , а седамдесетЂ лн>д1и раде. Онђ воспитава у своме училишту тридесетг младића, покуплћнн по разнимЂ турскимЂ државама , у кое ће се опетЂ вратити , да разсипаго науку. Иосле мало година понви се у' Змирни едно ново дружтво просвћтителвнО тако речено „Суни ," чш е задатакЂ, поставллти училишта арменска у внутрености турскога царства, да бн се сђ нвима и сиромашнни народЂ ползовао: то дружтво већЂ « учинило великш успћхЂ, а будући да га нздржаваго велики и ро долгобиви трговци , шштђ ће већ1и учинити, и разпространитће кругЂ изображенн у свои могућнои обширности нћговои. Армени сноимђ приватнимЂ средствама то чине, штО е само едно правителБство у станго да чини. Осимђ ти заведешл, они шштђ имаго едно училиште у Моо ки, пространо и красно, а едно у Цариграду урсђено ио системи европеискои. У манБИИЂ уч10иицама предае се народнми езмкћ, вћроизпов!>дх>, рачуница, исторјн и землБописЂ. Нби овђ езнкЂ, кои треба раздћлити у новни и старБШ , учи се по Европи узЂ източне езБЈке. Нбиови мудраци , кои су понаивише ду:совнога реда, занимаго се особито сђ преводомЂ европеиски наиважш'н дћла. Али не зато, да непишу и о сноемЂ. ЧамчеамЂ, мудрми МечитарникЂ, кои живлше у Мечетцима при концу прошлога вћка , сложш е едну обшту армеиску истор1н>; Хубо†, познатт> чрезЂ нћгово родослов1е арменскн кралћва; многи се пћсничтомв забавлжо, и и самБ имао прилику врло лћпм пћеама видити и дивити шмђ се; сђ едномЂ рћчи, може се слободно казати, да кнБижевно движенћ кодђ Армена, ако ше онако прОстрано и богато, како в кодђ наиизображенш на^ода , заиста н1е манћ жестоко и напредугоће. (Продужен1е слЉдувО