Podunavka Beograd

183

долЂ, неголи воо, доо, како неки починго пнсати? Починго писати и окоо руке , умћсто около; а сб друге с граие опетт. не миии имђ се , и не лишу боо умћсто 6 олђ. Говоримо потто беседи, а ииелн правилни1е потихо; само одђ тихо може се образовати тишина ; а одћ ти1о никако. Тако речи лшо коренљ е лихо , кое значи излишно, суаише, преко потребе: и одтуда речв лихва, одђ кое се многи туђе. Виша е обшта речв Славлномт. хитро неголи хитмо , и хитрити, ухитрити, похитрити , неголи хитити, ухитити, похитити или итити, у, по — а едно значи. И одћ речи бдити многи односе главу, какогодљ одђ високославенске; а када би само уметнули у после б, било би будити , какошто ништа друго и не значи, нежели буданг бити, а то е све право србски, како и овимђ единокоренне речи бодростг> , бодарг, конв, бадпи данЂ. Тврдг, значи намт> часљ тЈ.ло тврдо , часв човека прештедлшва; а зашто тако да плетемо, када богати нашЂ езикЂ има за тврда човека речЂ скупг , кого е и ВлахЂ одђ насЂ узаимио, па каше скулм,. А што сада зовемо скупо , треба да се зове драго, драгоц-бнно, како што и Мађ. каже по нашему <1гада. Власи кажу нашки виноватг, а ми се нашега одмећемо, и говоримо кривг , па тако замршуемо мисалЂ Фисичне кривине са мислго моралне винЋ, мало мислећи, да вити и кривити есу подђ едну мћру наше речи. СкрнавЂ говори се у народу, а да се утисне само едно в, било би скврнавг, права србска речг. одђ скверни. Говори се штица, а да се напише штитца, ето ти речи, ко1ои е коренЂ штитђ. Чуе се у говору и блесанЂ , а ниели то блазанЂ, то есп. глупЂ и одтуда соблазнћ пре неголи одђ цинц. и влаши. блестематЂ.

НЕШТО О НАРОДУ АРМЕНСКОМЂ. ОД1> МАТ1« Б АНА. (Продужешв.) Арменс |пи упиивЂ , премЂ да е осиаб^о. »пе сасвимЂ изчезнуо: и данЂ данашшЛи управителби царске новчане ковиице и лрашнице Армени су, како е АрменинЂ и царскЈи надзирателв; између Армена танођерЂ јоштђ понаивише узимаго Паше свое пђнезнике и толмаче , кои се не мало уплету у поблове свои господара При свему томе неможе се рећи уобште да Армени имаго , или да су кадгодЂ имали еданЂ правши политическ1и упливЂ у турске послове:

трговацЂ е свагда већш лгобителв користи, неголи власти, и ако се мћша у политику, онђ се само м!.ша, у колико се она односи на трговину и може ши помоћи : кодђ нћга политика е подложна трговини , и одђ нћ прима сва свон движенн; кодђ честолгобивогЂ човека напротивЂ све е иолитики подложно ; дакле Армени нису способни збогЂ свога прекомћрногЂ и изклгочителногЂ користолгоб1л, да играго икакву озбилг.ну политичну ролу , него они су бмли у свако време, па су јоштђ и сада подђ самшмЂ видомђ тргованн особито важни. Они су у трговачкои вћштини тако успћли, да су гогово сва турска богатства кђ себи привукли, и могу се с«атрати као еданЂ одђ главнш уза , кои уедио свезуго Маомеданце и Христ1ине, Азпо и Европу. Маомеданци нетргугоћи на далеко, ни изванЂ свои држава, пустили су Армене да присвое пространо и споллшно тргонанћ. Ови будући населћни по свимђ мћстама Аз1е саобштаваго се са Арменима разтрканимЂ по свимђ наизнатнЈимЂ трговиштама Европе, и тако садружаваго интересе ове две части свћта. У своимђ сношеншма са другимЂ трговцима АрменинЂ се у обште показао досада поштенЂ и повћрителанЂ; али у последнн времена видило се и кодЂнћга доста срачотнм примћра, кои показуго, да е и то лћпо своиство у нћму почело гинути. До сада мм смо нромотрили Арменина у лвномђ Јкивоту; видисмо га страшно Фанатика, страшно користолгобива, непазећа на средства, само да цћлг. постигне, саможивца, ослаблћна већЂ и у свому попггенк) ; али при тому онђ е трудолгобивЂ, окретанЂ, паметанЂ; чистоћа живлћни, и разне христ1ннске добродћтелви шштђ га красе, премЂ да стара строгоств већЂ шв, п'то е пре бмла ; кодђ нћга редко се чуе случаи каквога неликогЂ злочинства. Особита една черта и саевимЂ чудновата дае се опазити у нћговои нарави, исто као и кодђ Чивута. Оба ова народа, у многимђ точкама међу собомЂ наличе, слагку се и у тому, пгго су еднако склони на користт, и на побожноств : тћлесни послови и забаве духовне, старанћ за умрлми ;кивотђ и ммсао о неумрлому , тргЂ и молитва, ове ствари толико међусобно различне, толико една другои противне , кодђ нби се на невиђенми иачинЂ догађаго , и саме све нвиове часе попунлн). АрменЂ е вмсока и витка стаса, разумна лика ; н!б озбиланЂ колнко ТурчинЂ , а манћ е