Podunavka Beograd

215

еамо кадт> е такова см!.са велика и обшта у гднои др.капи, тада е пртшћчаијн достонна у географЈи. ИстЈжа да готоко сви Да.шатиици по варошима узн срСс«1и змаду и ита.иннскш е8 нкђ , алн иису они зато Ита.нжш. У описаиго Грец1е иалази се више погрћшака: међу осталима и та , да ово крал1»вство има 1 ,500.000 п>ители, тимћ е управо г. Аџићг> УДВО10 нћгово жителвство. На чланну о езмку незнамЂ одт>-кудЂ е г. сачинителв изиашао н!.К1и треГии ем 1.П.1. , посредникЂ мећу старммЂ и новмт. 6361 комђ грчкимЂ, коимђ се свештепство и учеша класа лгодЈи слун.и. Грци немаго више одђ два езмка , то су старми и новни; старми свагда е бг»к>, па е јоштђ и сада црквенми езнкЂ, а повши е кнлијкевнми и у исто доба дружтвенми. По г. Аџићу Турска нема вшпе одђ 50,000 лгод1и уређенога воинства; али већЂ су две године, како е ондашнћ правителвство при уреЈ)ешо воинства раздћлило сувоземну силу иа петЂ част!и или воиска , кол свака мора имати 50.000 л10д1и, кое нзноси читаво воннство одђ 250,000 лгодЈи. Истика да то число ше Ј оштђ попун1.но, али се сваке године све више поиуннва, и већЂ е много далеко одђ онога, кое му г. Аџпћ 1> опредКлгое. Да непродунгавамо сувмше оваи чланакЂ, престатћешо говорити о Епропи , кол, са свима оскудицама, са свила погрћшкама, опетЂ е прекрасно онисана прама другима странама свЈ.та мш се неупуштамо у нритизиранћ овм , ерЂ то е управо немошно: само критизаранћ изишло бм петЂ или десетЂ пута дуже, одђ самога описаша. А да ништа ие увеличавамо у овому, што говоримо , то ће сл1.дугоћа осв !-.дочити. ОписанК ц!,ле Персје обузимл1> само 45 редака, Хине не више одђ два листа , а Лнапа само еданЂ!!! Толик|'и просторЂ н!в доволииђ , да се ИЗПИШу СаМО ИМеИа толики и МИОГОбрОИПМ н1>иовб1 окрунна. У обадва ова царства иидустр1л одавна н више него у икаквои другои страни Азје цвћта, впутренн трговииа преважна е , а у Хини, после скорашнћга трактата са Енглезкомђ , и сполашна силно се развјл; ЛпанЂуземЛБОдћ .пго, но доказателству путователн , неуступа никаквому народу на свћту: правлЗ.ијн у Аз!и, и у другимЂ страпама, особито су различна међу собомЂ, и различна одђ европеиски, па о свечу тому ш'е пи рћчнце у нашему земдвописанЈго!... Царство АнамЂ , кое брои 12

ц!ил1она душа , обимђ е само рТ.чима опнсапо: вр.ал1>вст-ву (?) АнамЂ: ћешо главна варошв Тоакнна, брои 40,000 жнт.; Хуе-»о, главна варошћ Кошиншина са 40,000 жителл (!)." А краЛћвство С1нма, чје жителБство износи преко три ммтпа и по: „У Сјнму: Шуд1н, негдашна гланна вароиш на острову МаинамЂ рћке. Банкокђ , саданл главна варошБ, знатно пристаниште трговине. Мћсто брои 100,000 жит.!!!" У описанго царства и крал1.вства неиавести друго, него по две вароши , то е заисто единственмв примћрЂ у исторји землБ0писа !Пп. И такимЂ истимт. начиномЂ описана е и Африка и Америка и Океашн. Овде чипнмо конацЂ , препоручугоћк г. Аџпћу, кадЂ бм слћд1о и у напреданЂ о землБОписанЈго забавллгнсе, да онђ чисто преведе дКло г. Балби-а, или да га разумно пократи. Т имђ ће онђ учикити велику услугу Србству. Наиизображегии народи садЂ преводе изђ еднога езм!;а у друг1и знаменита д1.ла ; а како да то мм нечинимо, кои стопрва кђ изображеиго ступамо. Нека учени наши младићи одбаце одђ себе онаи ирироднми глзсђ суетности, кои свакому човеку шапће: „пиши изворно." Мм нећемо моћи 10ШТЂ до дуга времена штогодт. произвести, што бм се могло сравнити, или што бм претекло производе европеиски мудраца; а кадЂ то неможемо, преводимо 1и; нашимЂ иззорнимБ дћлима нећемо друго чинити, него задоцннвати савршеностБ србскога умнога просвћштенл, а преводима можемо у мало година набавити Србству сво европеис::о зиапћ. Ше ли то слава? превелика, ерЂ е заслужна: н непоннмЂ славу, безЂ нћнога аплициранн на лгодск1и родЂ: мени оно е управо славно, што е лгодма полезно, а то бмло у Физическоглу, бмло у моралному сммслу. Негубимо дакле лакоммслеио ово преважно и непроцћнћно време , негубимо га у свакому сммслу нзображен1н, незадржаваимо народЂ у полазнанго: единствено савршенми развита†укнм и моралнБ! наши своиства савршену ће срећу нашу произвести.

КАКО ТРЕБА СА СКОТОМЂ ПОСТУПАТИ. Излишно бм бмло дс\казнвати права и надмоћ !е човека надЂ скотомђ и другимЂ животиннма. При роде 6 течен)в то, да се неодушевле-