Podunavka Beograd

2.

БеоградЂ 11. Ннуара.

V--,

Ш6>

И Д Е А Л Ђ. 93к11е1сђ{ с:п Жабфеп', гсе1сђе§ аисГ? е&е! ј(1, ®1гђ, тешег бЈебсг ^бгесгп, ит (5сђ ђег ©1'е еб[еп Гђгес Зег1 6е{гасђ(еп, ипђ ппс бег ©Нтте ђег ЗВеђпииђ Гадсп : €»! 1сб1е бес поф, гсеГсђет Го 4хеГ ђаб §егз ©ег 21еђе ШЈасђе 1гаП — ■^{ор^ос?. ТекЋ засине у лгобкости раискои Лгобаве ми зрачакт. бледоснинми, Ахђ ! засине, па посукни опетт. И — ужитка нема за тренутка! Око себе еднакт. савЈимћ' Маглуштине ноћи непровидне бдва блистомт. велебна прозора Онт. просвнти —• зрачакт. одт. лгобавп. Ха, мене е у зори и;ивота Баиноств неба кт> грудма прнгрлнла, И пре мене мое с' жиће диже Буинммт. летомв у чисте модркне, Обрнчући дивне будућности Сапутница варлћива ми нада! У трезвеномт. Фантаз 'е сумрачго Идеалт. ми красант. на умт. пане ^Нћга незна земла и крЈтлина): Надт. жслим мн едант. Б о г т. станше И н^гова румениста уста Просипаше в-ћчно осмћванћ. Недуа :ностБ му и ведро пролеће Покрвшаше руменБ и образе : А са дуге са злаћане косе Докт. се сладкн санци силазише —• Сунца св ^томт. блистау му очи!' Вћров'о самБ нади варалици бсамБ тужант. полуспаваћивми

Нбои в-ћров'о ка' и безт. памети, И пратго жел^ћ ми безкраине Ст. предвћчнога желнм' уиоредо! Садт. узт. арфу мого не^шену Мал' што Т1Н незабруи п^ћсма , И олуго равно налгоћеномт. Мал' ме н1>зинт» пламевт. необузе; Поремети с' васц^ћла натура И ст. челгосћу надт. нбомт . разиженомт. Страовита грозола е пропастБ ; Одсвудт, землго сшегт. саранго; Све 6 б1 ладно к'о и студенБ иста ; Тект. и едант. гор^ћ у пламену У пламену блудеће лгобави. И — и 6 листђ се опетт. измол10, Блистт., кои 'но давно изчекива Цвнлеће ми срце раздерано: Внђе . .. незнамт.. . . красностБ е божеска Небеснш и одт» неба самогт. Б б1 !ои оганБ пламенм оч>го; Пурпур-устне чарт. 10и прос^цау; А образе лрне украша'у Двћ ружице иикда невениве!! Милко мон, мое очи црне, Свако билло пуна срца мога , Свак1и уздш твои е до вћк -б вћка ! Тект. разблуда та и пожелаић Гробт. си кооа, а собетвеномБ рукомт, Тка и засторт. трипутт. грднБ! мука. К'о полуси кад -Б задркћу пусти; КадЋ у коштацт. груну облачине Кршна ребра раздробитће, мб 1 слимћ И тавниномт. землго заогрпу; Громт. заурлав' прућнутће се тада А у гори овчарт. кодђ оваца, У усти му Фрула умукнула, главу . . . онаи незгоди га , нћг' у раста се стрчне