Podunavka Beograd

Овомђ особитомЂ догађа#о спи су се оиолостоећи Турци дивили, а и нашемЂ младомг. Генуезцу срце одт> радости заигра, и онб на ново ојкиви , ачи га е јоштћ судба нћговм сапутника сневеселнваиа. немогу, проговори онт>, за то ваше благородно заима повраћанћ довлвно вамљ благодарити: али слобода и јкивотћ нису више за игене никакавЂ дарЂ, ако мого лгобезну, и нћнога почитованога уица изгубити морамг.. Прву ми е едант> одб ваши слунгителл одтргао." Турчинт, га остави , да за нћгове лгобезне сапутнике разпшта, и на<г>ришко се пунЂ задоволБСтва поврати са овимђ прерадостнимЂ речма: „Желл е садЂ ваша испунћна, ерЂ л вамЂ осимђ слободе и оно даемЂ, за чимђ вааге благородно срце чезне." Смнђ е Турчииа овога младу Малтезкинго за послугу сво10и матери кушо бмо. И оваи срећанЂ пазарЂ опоменуо е и Турчина на оно заклетвомЂ потврђено у Ливорну обећанћ, то естЂ, да неколико Ришћана ослободи. • —• СадЂ су лако нашли и венец1анскога трговца; Тз г рчинЂ Ш све искупи, и чинш е доброволвно и прерадо све оне прама нвима дужности, кое текЂ наиболћмЂ Ришћанину приличе. СадЂ сви трое ослобођени оставе Аз1го , и срећно у премило отечество прнспу, гди су у пунои мери наивеће земно задоволБство и срећу уживали, кон шмЂе у толико мил1л и слађа бшла, у колико су се чемерн1е онбј неволл и бћда опоминнли, кое су већЂ претрпили. У Пешти бданЂ Фрушкогора цђ.

РУССО и ВОЛТЕРЂ. (Ст> грчкога.) Ова два велика мужа млого су списали. ВолтерЂ се забавлно понаивише сђ поезшмЂ, а Руссо сђ моралнимЂ и политическимЂ списаН1нма, мудрушћи по свомђ начину. Ни еданЂ н16 писао колико ВолтерЂ, а нитео н!е проник-

нуо болћ стварв, него Руссо. Дивни породи оштроумјн оба ова човека разпростреше по целои Европи велику просв1му и разорише царство верозаконнм предразеуђенн и деспотизма. Одђ нби е цивилизацјн у Французкои добћгла свои почетакЂ, а оданде н промћна политически обштина у Европи. ВолтерЂ бнше врло пр1нтанЂ у дружтву. КнБиге су списане одђ наиоштроумнји и наискорГи одговора нћговм. Одђ прве 10 штђ младости показао се лгобителћмЂ славе. О овои е МБ1СЛ10 , збогЂ нћ е дћлао и свагда су му уши за нго отворене бмле. Нћгова дћла посвећивао е моћнммТ) кнлзевима , само едногЂ славолгоб !н ради, оде е писао побКдите.шима царевима, ласкао е папи и кардиналима и имао е око себе читаво нто ФилосоФа и Филолога. КадЂ му е осамдесетЂ година бмло , видш е главу свого у театру увћнчану и народЂ узвичући и плћскагоћи рукама, кое га тако силно побуди, да е повикао: „ Одђ прекомћрне радости, 6 оимђ се да неумремЂ." Али Руссо напротивЂ немогаше предЂ млогима ни слова изустити. Списателв Емил1а , ПлатонЂ Французке , таки би поруменш и рћчБ пресћкао. НевеселостБ, намрштено страшило нћговогЂ живота свудЂ му е узастопце слћдовало. То га мучаше и у гунгули градова и у усамлћнои пустинБи. Ради нћ избћгаваше свако сношеше сђ великашнма. Ради нћ мрзЈо е на обштество а лгобш е природу. „КадЂ ме видишђ , да самв болестанЂговораше жени своши, „кадЂ ме видишђ . да самв на смрти, изнеси ме на зелену ливаду, пакЂ ћу одма оздравити." ВолтерЂ обкруженЂ великашима, уживагоћи сва удоволБСтва богатства , проводјо е животђ на собственима добрама и у великолћпнои кући. А Руссо усамлћнЂ , живкарећи одђ прекомернв1 трудова свои, проводш е простЂ и сиј ромашанЂ животђ . Два кревета, оданЂ столб и нћке столице бмле су му сво украшеше кућевно. УдалћнЂ одђ лгод1и, слушаше само пћн!е нћговм канарина и други птица, кое су му на прозорЂ долазиле, да мрве одђ леба еду. Обоица скончаго се едне исте године 1778. Но еданЂ похита, да у Паризу умре, близу лгоД1К, за похвалама кои е чезнуо; а другш напуСТОМЂ острову, удалћнЂ ОДЂ ЛГОД1Н, кои е хулћн1н презирао. —• 6втим1е АврамовићЂ.

УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. Изд-аио и печатано у Пр а в и т ел ст в е нои КнБигопе чатвки у Београду.