Podunavka Beograd

чина и реда слушателви , за поучен!е и ободренје нарочито околостоећи питомаца овогћ заведешн, повести беседу. Човект. свое силе, како душевне, тако и тћлесне разв1нти и изображавати мора. На то га е самт. Богђ одред^о, чимђ га е разумномЂ душомЂ одарена, у непрегледим1и океанЂ противоположенја поставЈо. Противоположен1н ова и усађена у души човека желн кђ добру своме, бмла су и есу изворЂ н!>говогђ усавршенн и нћгове среће. Рћкама и мору, кои су му силнммђ таласима претила и другимЂ страшилама грозила, приписуе онђ, што е изумео и изнашао прво чунове, затвшЂ повеће бродове а наипосле големе гал^е и паровозне лађе. Киша и ветарЂ, стужа и цича зиме, жаркостБ и препека лета и друге млогоброине незгоде навеле су га прво да бежи у земунице и пећине, да подиже потомђ сКнице и колибе и да гради наипосле (пошто е стушо у грађанско дружство) куће, дворове и палате. Овако е по одредби Божнш човекЂ разв1но свое силе у царству природе; ист 51 мђ е образомЂ, настоивагоћи , да одгрне тму препона, изишао изђ првобнтногЂ и варварскогЂ станн, и дошао у животђ грађанскш, у номђ е произвео духомЂ своимђ царство красоте и царство добродћтелБи. 6рЂ оваи б (1годанБШ духЂ ние могао довека трпити окове усамлћности, самоволвства, грабежа , и млоге друге напасти , у кое е бмо огрезао , докђ се човекЂ налаз10 у првобмтномЂ станго ; него е постепено руковод1о свогђ притнжателн кђ већои безбћдности, да живи прво у малимЂ обштинама, затммЂ у утврђенммЂ градовима, кралћвствама и царствама. Но да небн човекЂ ни у овомђ стан »о одђ д ; ћ«телБности свое попустш и у назадаиЂ пошао, обколеле су га, осимђ други пренона, н!.гове страсти , кое су у дружств^номЂ стато снажнје и млогостручн1е. И тако е онђ вмше пута бмо жертва ревнБИВОсти, зависти , себичности, властолгоб1н. Вмше е пута подђ нрмомЂ суровогЂ и самоволБногЂ господара тако стенио, да е често жал10 за своимђ првобћ ^тнммЂ, у кругу и сускдству граблБивм зверока проведенммЂ животомђ. Ал' об1нгоћи се о ова зла и напасти, искрсло е и подранило се у нћму свето чувство правице, и онђ е наипосле изнашао способЂ , те е самоволБСтво суд!б стро-

гимђ (написанммЂ) законима узаптш, тиранство господара благотворнммЂ грађанскимЂ устроеН1нма и уставима ограничш и посве укинуо. А да умали и истреби она зла, кон су исподђ полицаиногЂ ока н кон се немере вћсима правосуД1н, притицао « Богу и налазш помоћи и обране у нћговомЂ светомЂ закону, и тако е утћсн10 царство греха, а произвео праву лгобавБ кђ себи самомЂ и ближнћму и наплод10 дћла милости душевне и тћлесне. ^ Млогостручне ове борбе, кое су наипосле побћдама увенчане бмле , наравно да се неразуму за едногЂ човека, но за цео родЂ човеческш; ерЂ оне грдне промене, ков се налазе између граница првобмтности или варварства и наивмшегЂ до данасЂ човечеству познатогЂ степена грађаности , нису могла преживити ки наивећа, наисилшн и наиславн1л на овомђ свету царства, ни наизнаменитш у свеобштои исторји народи. Данашнћ сав^шенство Енглеза и Француза, Немаца и Руса у Европи и Америки, плодђ е напредка одђ вмше иллд^ година, и основано е на негдашнћмЂ изображенго старм Грка и Римлнна. Но начертавагоћи оваи обштми напредакЂ лгодства , радЂ самЂ млогопочитаеме мое слушателћ, а нарочито васЂ, благонадеждни питомцм овогђ заведешн, увћрити о онои истини, одђ кое самБ л силно убеђенЂ, да е то света одредба Бож1а, да човекЂ мора све далћ напредовати, ма то бмло , као што збогЂ противоположен1н често и бмва, преко гробова читавм племена , народа, кралћвства и царства. А да е у човечесгву данасЂ већш напредакЂ, него што е негда бмо, да неидемо далћ, но само дваестБ година, то свакш асно види , иити га треба о томђ уверавати. Колико вмше човекЂ или народЂ овои Божјои волби , коа се слаже сђ нћговммЂ здравммђ разумомЂ саотвћтствуе, толико е онђ безбћднји , постолн1и, знаменит1и и срећн1н. А колико манћ пази на ово свое опредклеше, толико е несигурнш , непостонн!и , безславнш и несрећн1и. Ово посведочава истор1а света, кон описугоћи знамените судбине и догађае свиго нознатм нар »да, показуе, да су они бмли славни , дуготрагоГш или наипосле своимђ именомЂ , нзображенммЂ езмкомЂ и племенитммЂ установлешама вечити остали, кои су бмли дћнтелии и честити , кои су лгобили науке и художества, кои су у далћмЂ развитку свои душевнБ1 и нравственм сила подранвивали чувство народности.