Podunavka Beograd

39

пако. После отвори јои уста, у коа што више могне натура прнправлћнБ! му већљ донде крпа, и преко нћи марамомт. добро стегне, да небм могла викати; само ти носћ остави сдободанЋ, да бн могла дЈнти; после увеже 10К добро и н0 ге, па стрпа у реченми сандуш., затворивши га добро -, и смоломтј улепивши, Кадљ тако учини, онда лробуди слугу, те ст» пбимђ однесе сандукЂ кодћ Дунава , и метне га у еданЂ чамацт>, кои одвезе на по Дунава, и избаци сандукЂ у воду. Потомћ врати се кући, заповћдивши слуги тврдо, да никомђ ништа неказуе. Овако после возившисе сандукЋ по Дунаву ону ноћв, предЂ само Смедерево сутра данЂ у готру дође, гди га аласи ухвате и однесу власти у варошв. Властв, кадЂ види оиако чуднвш сандукЋ , на подобЈе мртвачкога , и нко затворенЂ и укованЂ : одма даде га однети Кнезу у КрушевацЂ. КнезЂ га даде после отворити; а пошто га отвори, зачудисе, кадЂ угледа у нћму нгену, лицемЂ красну и благородну, у чудномтј станго готово полакЂ мртву лежећу. После даде го ослободити грознв1 онм свеза, и у едну собу у алЂине спаваће однети, представивши ши неке жене вћште у леченго, кое да ши чине сваке нћге, кое ши срдце зажели, докћ се неповрати одђ грозе ове. Овако поставивши е КнезЋ у наиотличн1е настоаше, трећ1и данЋ поврати се сасвимЂ здрава у свое првобвтш станћ, и изведена буде предЂ нћга. СадЂ кадЂ е угледа онаку здраву , онда се текЂ шште више зачуди, не само благородству лћпоте 1ов лица и стаса тћлеснога, но у толико много више срдца и душе , кое ши живо изображаваху черте лица нћнога. После многога удивлћнн и замБ1шлћности о нвои, запшта е: каквми го е случаи довде довео, и одакле е и Ч1н? Она му на ово све по реду изкаже одакле е и Ч1н, и каквми е случаи довде довео , и да незна , зашто ши е мужЂ онако грозно сђ нћомђ поступјо , безЂ икаква за то нвои позната важна узрока нреддоказаНога ши. На ово КнезЂ одма даде довести Петра изђ Београда, и заедно га са нћговомЂ женомђ у рћчи стоећомЂ извести предЂ себе. А кадЂ буде овако изведенЂ предЂ нћга , запмта га: „6 ли ово твон жена? И зашто си е довео до овога стапн, да е садЂ кодћ мене?" — ПетарЂ на ово скоро изванЂ себе будући, видећи свого жену опетЂ предЂ собомЂ живу, па шштђ предЂ КнезомЋ: — одђ страха са†изнеможенЂ готово едва проговори, и све по реду после изнаже , шта е, поводђ бмо грозиога му реченога

поступка са женомЂ својомђ у иепредразсуд ителности наипре о томђ. На то после КнезЂ даде довести и Павла, и ону жену, преварившу Петра; а пошто му буду обое доведени , запмта Павла у присуству Петра , жене нћгове , и жене преваривше Петра: „бси ли тб1 сћ ПетромЂ прама жене му у онаку скверну обкладу у Цариграду стушо, и дћиство исте истинито у Београду са женомЂ овомђ нћговомЂ изврш1о?" — Павле чувши ово, и познавши, да му се тимђ трагови нћговога лисич1ега дћиства у невозможности сасвимЋ прекидаго , а прнтомЋ уплашивши се грозно , што се онђ показао поводомђ онога гнуснога поступка Петровога са свошмђ женомЂ : савЋ у страху као прутЂ устрептисе, и све по реду право изкаже, како е онћ истинито сћ ПетромЂ у онаку скверну обкладу стушо, и како се много у Београду трудш сђ превелнкнмЋ трошкомЂ и дугимЂ временомЋ, да приведе у истино дћиство са свое стране обкладу; и после како ше могао по тврдои и постоннои вћрности и честности жене Петрове, и како е наипосле средствомЂ оне жене превар10 Петра. КнезЂ на ово онда пресуди и Павлу и Петру, и жеии преварившои Петра то : да по обклади Павле мора већЂ изгубити новце, но преко тога да мора нко и казнћнЂ бмти за то. што су сва слћдства*, учиићна надЂ Петровомђ женомЂ , поводомђ н^говммћ бв!ла; ПетарЂ пакЋ да мора на робпо ићи, што е иеразумно поступ10 са женомЂ сво 10 мћ , збогв чега се као убица сматра; а жена да буде такође казнћна, што е зломђ Пзвловомђ намћрен1го слћдовала. Наипосле и Петровои жени по своши благости КнезЂ као награду за онакову ши добродћтелћ предЂ нвнма изрекне : да ће свагда до живота остати при нћговои Кнегинви као друга и сажителница нћна. И овако изрекавшн КнезЂ надЋ нЂима пресуду свого, одма и у дћиство е прнведе : Павла строго казни заедно са женомЂ преварнншомЂ Петра , па после и Павла и Петра подђ стражомЂ пошлћ у ЦариградЂ, гди ондашна властг, попрнпоруци Кнеза наплати одђ Павла по обклади Петру обоице уложене новце у заедноств по предреченомЂ, и одпусти Петра опетЂ натрагЂ подђ стражомЂ Кнезу, одакле одма посланЂ буде на роб1ГО. После краткога времена, добродћтелна му жена припадне Кнезу плачевио молити, да бм га ослободш робства: „ерЂ" — рекне — „и му све оно зло над -а -мномЂ учинћно са свомћ душомЂ праштамЂ!" — КнезЂ удивлћнтз садЂ наново оваковод !ђ благородству едне жеие, одма мнлостђ