Podunavka Beograd

учини надЂ ПетромЂ и ослободи га робства, кои продавши после сва свон добра непокретна у Београду, по налогу Кнеза у КрушевацЂ пресели се, да тамо ншви, гди за кратко време велик1и богатирљ постане средствомљ милости Кнеза и Кнегинћ за добродћтелв Јкене свое.

КНБИЖЕВНО ИЗВИСТШ. Кнвига I. Дћла ДимитрЈа Давидовића, у коЈои е „Истор1н народа СрбскогЂ," већв е напечатана, и за ГГ. Предуписнике разаслана. Унаст1е оно , коимђ су ову кнвигу многи снародницм, предуписавши се, предусрели, а и народосродни Листови лвни свћту нш облвити похитали, као: Орао Татранскш у ч. 20. 3. Сечнн о. г. —• Даница Хорватска у ч. 3. 17. Сћчна о. г. — и Чесске Новине Квћти у Ч. 15. 5. Фебр. о. г. — заслужуе лвну признателноств, толико већу , колико се ввппе дивити морамо , што Србске народне Новине у Пешти излазеће толико себично неучастхе и неопростиму ладноств према оваковима обштеполезнима дћлима показук>, да оне као Србске народне Новине „Истор 1 ш народа СрбскогЂ" „СрбскомЂ народу" облвити нису за важно и доста народно држале (!). Мн држимо , да су овакова и подобна понвлешн у кнвижеству СрбскомЂ за напредакЂ народнв !и много важшн, и за обнародованћ достоин1а , него све параде , и сви балови скупа, ако ће се и свеславенскимЂ башЂ називати, и сва окретанн и вртенн и подскакиванн на тако названима игранкама, па и све здравнце и нап1ннке, ако ће и наинародше бшти, и т. д.; па нека намЂ се незамћри, што.изђ чистогђ срдца за напредакЂ народнши приликомЂ овомђ ово едино примћчаше Србскима народнвдмЂ Новинама пропустити немогосмо. — Кнвига ова, према важности и величини ГГ. Предуписницима заиста наиумћренн10МЂ ценомЂ одђ 1. ф . сребра дана, одђ кое е шштв нћколико само ексемплара претекло, продаватће се одсадЂ дућанскомЂ цћномЂ по 2. ф . сребра. У Београду 28. Фебр. 1846. Григор^и ВозаровићЂ.

СЛАВЛНСКЕ ВЂСТИ. ДокторЂ ИванЂ Григор1евићЂ, кои е по налогу Казанскога университета путовао, пре него е на оваи путЂ пошао, научш е више славлнски нарћч1н, међу тима и ческо; онђ е списао два дћла о славанскои литератури и држи у Казану у Азш прочитаванн о Воцеловима чесскима Премисловцима и о нћговомЂ „Мачу и Купи." Као што е познато , у Русш е славннско учен1е ш §'епеге подигнуто на петши ФакултетЂ, и доктори Филолог1е имаго као и доктори осталш Факултета чинђ царско-рускога Ма1ора и овому степену одговарагоћа украшен1н.

Б А С Н А. Конв и магарацЂ, у едне талвишке упрегнути , буду сусретнути , и то тако дружевно и сложно, као да бш обое еднога срца и едне ћуди бшли. Приступи нћкш човекЂ и прослови конго: „ЗарЂ се тш нестшдишЂ сдружити се са магарцемЂ? ЗарЂ си до тога дошао, да ти дугоуша твое талвижке изђ блата вуче?" „,Еи, рече конв, то нетреба тако узети; н вучемЂ већЂ самЂ колико се може, магарца самв избрао само , да одб!н оне, на кое бм л радо подоз-1 рћше бац1"о, као да су ми они талвишке у блато завалили.'" С М Ђ С И Ц Е. У едпои американскои вароши уб1е нћши ковачЂ еднога Инд1ннца. Приврженици последнћга захтћваху, да се ковачЂ изда и погуби. МађистратЂ варошкш савћтовао се и наипосле издао слћдугоће изнвлћше: „КовачЂ се погубити неможе, зашто само еднога имамо; но имамо два кролча, одђ овш стои вамЂ еданЂ на заповћсти." У Алгиру е отворено едно возпитателно заведеше за мусулманске дћвоике, кое ту уче шити , везти и Французки говорити. ВећЂ 1и има преко тридесетЂ дћволка , што се у нћму ђозпитаваго. У Паризу покушаваго сада ковати новце одђ платине , кои ће средину сачинавати међу златнима и сребрнима.

УчредникЋ Мнјошђ Поповићх. Издано и печатано у Правителственои КнБнгопечатнш ј БеоградЈ.