Podunavka Beograd

БрђанинЂ нехтћ го ни погледати, но запћва, као да и нечув нћне рћчи, «дну гоначку пћсму. Дћвоика покр!е овое лице руиама и стане горко пиакати. Црни облаци укаа«у се изнена^а на западу. Звћзде изчезну; млада Епироткинн (Албанезка, Арнаутка) прекине на послћдакг. ћутанћ и рече жалостно: „„Говори, аидуче, еси ли тм у станш, да ме издашт> моимђ непр ^нтелБима? надашт> ли се за то каквои награди о ^ ћ Али Паше? Оћешљ ли мое слабости на ползу употребнти? Не великодушнми аидуче , ниси тм изђ лукавога намКренн себе опасности излонио да мене спасешљ. Брате! прЈателн)! шта ћешљ да чинии1Ђ? Тм ниси издаиникЂ , не! реци едиу р1јЧ1)! Саврши добро дћло, кое си започео! Тм си едина уза , коа ме јоште за јкивотђ везуе."" „Н самв сува грана," промрмлн аидукЂ међу зубима, и кадЂ опази, да е близу очажпн, проговори мекшимЂ гласомЂ: „Умири се , господска кћери, нећемо ићи у Лнвину. Хтћо самв да те научимЂ и покажемЂ —" ЧунЂ удари о песковиту обалу и заустави се. (ПродуженЈв сл^здуе.) кое су главне препонЕ нашега ПОЛБОДЂЛСТВА? Овако самЂ себе често запмтуемЂ, и сада на то ево оваио одговарамЋ: 1. Мм имамо с у в и ш е з е м л Ј., мм го неможемо у удобно време и удобнммЂ начиномЂ израдити, обдћлати, за то неимачо доста радинм сила ; тога ради оремо мало и рђаво , само да готови будемо , сћме дакле недолази у землк>, приуготоцлћну како бм валнло; куколб преотме ма, обрасти усћвЂ, тимћ више, ерЂ мм после Јкетве обично пћиву на миру оставлнмо, докђ е неузтреба опетЋ сћнти, При овакомЂ обдћлаванго землћ ше онда чудо, аио чразЋ, влага , суша , врућина таки осћтно и убиточно на усћве дћиствуго и лакше рђаву Јкетву проузрокуго, него при доброму и нао што треба обдћлаванго. 2. Али за наше силе сувишна землл 10ште е на несрећу нашу и в р л о п л о д н а! Зато го негноимо , ерЂ при само мало угоднои погоди опетЂ све расти лћпо, добро, разкошно и у изобилјго! Наравно опетЂ намЂ на ЈкалостБ и противно у частв падне , кадЂ погода , као што се често догађа, ше угодна. Зато се збогЂ наше тако плодоносне землћ све находнмо ме-

ђу убиточнммЂ излишествомЂ и тенскомЂ оскудосћу. 3. Имамо на несрећу наи^у сувише и вел и к и л и в а д а и п а ш а ! То носи слћдство, да о нбиномђ обдћлаванго ништа нерадимо. Што бм воду у рћну снпали?! Добре године толико е благослова, да нисмо у станго достоино га уЈкивати , онђ е теретЋ за насЂ , као и богата жетва, Гдћ бм толико руку нашли , да благословћ Боипи кући донесемо? у овакима годинама моЈкемо стоку нашу ласно утроити, а мојкда и више добро издржавати. Но дође ли суша •— наводнен!«. мало стоке, што имамо, нема доста ни да се наеде, и скапава одћ глади. Од-туда е наша стока едан - путЂ дебела , три -путЂ мршава! 4. Кђ тому долази шште то зло, што в наша клима врло блага, па зато непотребуемо управо никакве стае ; стока е лћти и зими, данго и ноћу на полго, излоЈкена свакои погоди. Од-туда болести, скапаванћ, развлаченћ ђубрета, обично слаба рана, рђава , немоћна стока. 5. ЗатимЂ е несрећа, што наша земла, премда брдовита , свуда нема камена, — пасе тако лишавамо матерјлла, да бм путове саградити могли. На рђавомЂ времену по нашима путовима возити се неможе, при чему е шште добро, што наши волови и нонби онда мирио по шумама лсЈкати н разсматранн о глади и влаги чинити могу, умћсто да раде или до преко колћна и до трбуха п<> блату одећи , да мћре , колико су дубоки и безданни наши путови. 6. Све ово сувишно и добро носи собомЂ слћдство, да наши производи на врло низкои цћни стое, и да 1и до купца донети неможемо, илн да мм онда опетЂ нигди нншта немамо. Управо е тежко рећи , кое е одћ та два зла манћ, т. е. болћ. ИпакЋ е чудно, ерЂ насЋ в природа благословила, те врло много имамо, а немамо ништа, и особито кадЂ намЋ ЈкирЋ нероди, да се свинћ угого, живимо у нужди и сирОТИНБИ. Како бм намЂ се помогло? Тко ће рћшити ово 11Б1Танћ?! бданЂ ЗемлводћлацЂ.