Podunavka Beograd

д1.л9шђ , као да се трудишЂ да ти ни едно дћло не изостане. ПоштеншмЂ показатћешЂ се 5 ако нерадишЂ оно, збогЂ чега друге презирешЂ. Ако си лмбознанацЂ, бБ1тћешЂ и млогознанацЂ. Научено чуваи повтораванћмЂ , а оно што незнашЂ прибавлни трудомЂ; ерЂ ненристоиио е да не научи ко што добро чувено, и да ие прима као добро, кое му пр1нтел&и дак>. Троши младости време на слушанћ наука, по«лсмђ тако ће текЂ теби слћдовати лапостЂ у свему , што се другима тежко чини. Знаи да су миоге науке полезше одђ млоги новаца , ерЂ новци трат и брзо иестам, аауке пакЂ трат за цћло врема живота нашегЂ, а то зато, што е мудростЂ безсмртно притка :анје Неле«&и се нутовати, ма и далеко, кђ оннма, одђ кои се надашЂ ш го иолезно чути и видити, ерЂ неумћстно е, да трговци , ради умложешн свогђ богатства , толике пучине морске преплове, младићи пакЂ, да неподнесу теготе сувоземнм путова, да бм догерали и усовршенствовали свои разумЂ. У разговору буди сладакЂ и смиренЂ, ерЂ тако ћешЂ млоги непрЈнтелвство избећи, 6 олби ћешЂ пзкђ вр1нтел& постати. Пр1ателћ немои посћћавати врло често, нити пакЂ редко, ерЂ обое негодован1б рађа. Упражннваи се упроизволћнима тру. довима, да бш и саме наметнуте поднети могао. Избћгаваи све оно, чему е безчестно да се дудаа подчини, сирћчв: велику и неправедну добмтљ, ароств, страстБ и агалостБ, поетићи ћешЂ пакЂ ово, ако дрлгишЂ , да е она добмтБ права , сђ к010мђ похвалу, а не она, сђ кошмђ богатство до 6! лшђ. — У нрости, ако се будешЂ владао према преступницима тако , као што бм судт, да е праведно , да се други сђ то 6 омђ обходе када погрћшишЂ ; — у страстнмма дћлима, ако помислишђ , да е стбгдно , да тн, кон робовима владашЂ, будетпЂ робЂ твои страстш ; и на последку у несрећи, ако точно будешЂ разсматрао несрећу други, и тиме се сћтишЂ да си човекЂ. Чуваи већма аманете твои рћчш одђ аманета коваца , ерЂ кодђ честни вмше ванш рћчБ одђ заклетве. Знаи да нетреба вћровати подмуклима у равнои в^ћри, као што треба вћроваги честнмма. Неодкриваи никоме свое таине, развћ ако оне теби имаду, ако 1К неодкр1ешЂ, другима ползу а «о ји одкртшЂ, пр«носе. Заклинђи се само за два узрока, или да себе одђ неираведне бћде избавишЂ, или да пр^нтела другимђ му нанешеие пропасти ослободишЂ, новаца пакЂ ради немои никога одђ Богова за свћдока призивати, ако е и праведна наклетва; ерЂ

ћешЂ се учинити нћкима да се лажлвиво заклинћшЂ^ другима пакЂ, да си сребролгобивЂ. (Продужен10 сл^дуе.)

СУЗАКЛЕТВА. Филотте противђ В. Александра пре Христа око 320. (Сђ французкога.)

АлександерЂ успћхом -б ослеплћнЂ закте, да га признат за Бога. Маћедонци небКху навикли, пузити предЂ крглћвима , нит' су се поносиии, да ћуди свои Вла^аоца обожаваго, но задоволдваху се повинованћмЂ , и тако 1 Имђ ова Аиексаидрова будалаштина или болћ рећи, не-чувена тираши ни наиманћ иј« бмла добродошла. Да I већЂ и оно претерано честолгобје, да цћлми свћтЂ завоеванћмЂ освои , ние 1 имђ поволбно бмло. Онђ е нви на ту :цћлЂ свакога рода опасностима излагао, лишене надеЈкде, повратити се икада у драго отечество; ови изтргн)ти изђ нћдара свои породица роптали су и тужили се нередко на нћга. У осталомЂ оваи младмн славолгобацЂ и завоевателв неимаде порода, кому бм господарство надЂ задобмвеномЂ части свћта остав10. И то е несумнћнно главна причина , зашто су толике сузаклетве противу АлександровогЂ живота чиниле се. По свои прилици и ова, кого ћемо описати, главну свого побуду одтуда е получила, Нћк1и незнатнми придворица Димносђ лгоблаше прекомћрно еднога лћпога ал' не мудрога младића, Иикомаха, кога едном' сретне на путу и позове у храмЂ, гди му изкаже : „Драгји пр1ателго ! н ћу да ти таину одђ велнке важности одкр1е\л>, ако ми се закунешЂ предЂ Боговима да мене, кои те толико лгобимЂ, издати нећешЂ." НикомахЂ се обећа, на кое му другарЂ рече. „Учинћна е сузаклетва противЂ Александра. Вмше нби вћрнн мужева ступилс оу у таи сагозЂ , па смо за дана ослобођени." НикомахЂ, коме е таииа овака повћрила се, одма покаже свое негодоваггћ , изасннвагоћи , да кадЂ се кралћвогЂ живота тиче , нћга заклетва необвезуе. Димносђ , сузе ливагоћи и друга свог' грлећи, приклинаше га да бм и онђ пристао сђ онима храбрима мужевЈша, кои су и наикористн1в и наиблагородше дћло предузели. Онђ му обрицаше башЂ и само кралћвство, ако бн намћра за рукомЂ изишла. НикомахЂ ние се дао обманути тако свћтлшмЂ обећанћмЂ и остане