Podunavka Beograd

•ф-

Ј№ 25.

БеоградЂ 21. К )н1Л.

/ - \ '4>К , /ру Р&. \ -\ />-7 У %^<У18ав. 6^ 0гр( хј У

СЛОВО СОКРАТОВО. сократђ савктув свогт. прштелн димоника, вов 6 као иладићг у странне земл&, вауке ради, полазјо. (КопацЂ.)

Немои се чудити ако многа одћ слћдугоћи неприииче твому садашнћму возрасту, ерт. ни мене ние то преварило, но за савћстио нашао самв , да ти у овом-ћ писму излојкнмћ у едно и савћтЂ о будућемЂ ти животу, и тако да ти образацт., по комт> ћешт. се у слћдугоћемЂ ти времену управллти, оставимњ ; ерљ лако ћешЂ изкусити ползу овм савћта, но тежко ћешЂ наћи тога, кои сђ лгобави савћтуе. Зато, да неби тражити морао остала кодх> другогЂ, нашао самћ за сходно , да ништа неизоставимЂ, што треба да ти савћтуемЂ, и благодарнтћу боговима, ако се неиспуни мон о теби сумнн ; ерЂ наћи ћешЂ многе, кои, као годђ што употреблнваго већма сладкише, него са здравлћмЂ слажућа се ела, тако исто прилгоблгого се већма пр!ателвима, кои сђ нвима заедно грћше, него онмма, кои Ш на добро упућуго. Но л мшслимђ, да си тм противно овоме дћлати одредхо, употребивши за знакЂ трудолгоб1в, кое имашЂ у другимЂ наукама, и што ммслишђ, да онаи, кои се добродћтелви слћдовати одважи, валн да лгоби и онога, кои га на добродћтелв опоминћ; то пакЂ чинити већма 1 ошђ бштћешЂ принуђенЂ, кадЂ дознашЂ , да намЂ се средствомЂ доброга страсти нснје у своши наготи полвлгого. 6рЂ кадЂ ко ленвствуе и лгоби наестБ, одма и жалостб страстима придружи се; напротивЂ доброд^теллнЂ и трудолгобивЂ , кои честно животђ свои проводи, ужива чисте и постонне радости, ( поклемЂ онамо пошто смо се обрадовали одма смо се ожалостили, овамо пакЂ радоств за жа-

лосћу долази и у свима дћлима несећамо се толико почетка, колико се радуемо свршетку. Памти ово, ерЂ рђави могу срећно пролазнти, но добрмма н!е можно да грћше противу добродћтелБи ; врЂ знаи, не мрзи се толико на оне, кои се издаго да су правични, а притомЂ ништа, гди бм се са штетомЂ ближнћгЂ ползовати могли, непропуштаго; ерЂ кадЂ мрзимо на оне, кои лажу, то већма шштђ морамо оне мрзити , кои су такови у цћломЂ животу. Дакле праведно држатћемо, да такови не само себе вараго, него су и изданце свое среће; поклемЂ срећа шмђ в дала и новаца, и чести, и пр1нтелн, онм напротивђ чине себе недостоинммЂ ове. И ако смемЂ л као смртанЂ споменути волго безсмртнм богова, ммслимђ да ћешЂ увидити , да су они то већма освћдочили нбиовммђ благоволћн!емЂ према своима сроднима ; како су се сирћчЂ према добрмма, како напротивЂ према злнма обходили. 6рЂ ШпитерЂ, почемЂ е родш Меркур1Н и Тантала, као што свештена преданЈа кажу и сви вћруго, Меркур1н учинш е безсмртнммЂ збогЂ нћговм добродћтелБЈв, а Тантала изложш в наижешћимЂ мукама з 6 огђ нћговм порока; ков узевши за примћрЂ валн да прибавлншЂ добре нрави, и да неограничишЂ се само на ово мномђ изложено, но да учишЂ красна сочинешн стихотвораца, да читашЂ изложешн други мудраца, ако су што полезно изрекли или написали. 6рЂ као годђ што пчела на сваши цвћтакЂ пада и изђ свакога наислађе частице сиса, тако исто треба и онмма, кои чезну за наукомЂ , да ше одвмше никаква наука, но да згрћу полезна са св1го страна, ерЂ само тб 1 мђ начиномЂ моћи ће когодђ надвладати погрћшку природе, сирћчБ ПрИЛћжаН16 >1Ђ и трудОМЂ. Превео сђ грчкогЂ МихаилЂ ПанићЂ, Сл. II. год. ФилосоФ1в.