Podunavka Beograd

иа држимЂ, па да ту оклевагоћу се младежг. предЂ васЂ доведемЂ, како бм ши се наклоностб кг. воини побудила. Сиужећи кралн, матере нћгове негодоваихе навучем-в, и то - моимђ повинованБмг.." Аминта шштђ урћчн бнше, ал' ето иу брата Полемона воде, кои в одбћгао бмо, кадг. е Филотта на испмтљ ставлћнт>. У мало непогину оваи бКднии младићЂ, кои е само зато бћгао, да небм строгоств или болћ рећи неправду Маћедонски закона изкусш. ПалемонЂ обративши се сабору рече: „Л едино то просимт», да се бћгство мое браћи за зло неприми. Ако самв сгр^шјо н, то в стварћ лична, и грћхљ на мене пада." Оваи говорљ воинике нко троне, а и самЂ е Аминта сављ се у лнцу промћнјо одљ страха, да браћи свохои небв1 што учинило се. Аминта погледаше жалостнммЂ ликомђ . „Време е," рече онђ ,„да плачешЂ ; кадЂ си одавде бћгао, требало ти е сузе проливати. Видишђ до чега си ме довео, да самв принуђенЂ тебе крнвити за оправдати себе." Тада свммђ воиницнма сузе ударе одђ очш, и вап1Н>: „ДобрммЂ овммђ лгодма опростити валн, они нису криви." Дворска господа такође замоле, и АлександерЂ подари мнлостђ , кон е тако великимЂ жаромЂ искана. КадЂ већЂ Филотте ние бмло, сами они, кои му душу изчупаше, заборавлнгоћи порокЂ, ммслили су едино на несрећу нћгову а калше се горко, што су онако свирћпо поступали са човекомЂ, кога су заслуге и добра дћла могла болћ судбе удостоити се. Ова чуства сажалћнн недопадну се врло кралго, кому е до тога станло, како ће да смакне отца онога, Ч1н се судба горко оплакуе. Кралв обрати се те намћре ради кђ Палидами, врстноме пр1ателго Пармен1евому, и чече му: „Видите колико вамЂ повћравамЂ , н се желимЂ опроститн Мндискога управителн. Познато ми е, колико е онђ вама ириврженЂ, но кадЂ вали кралго услугу учиннти, пр1нтелвство се несматра. Идите часЂ пре и донесите ми Пармешеву главу." Палидама се обећа, честитагоћи себи, што е се таке кралћве милости удостојо подлммђ таиноубиствомЂ. Онђ оде у Мид1го, потражи неке главн!е чиновнике, изложи 1 имђ писма, у коима се Александро†указЂ садржаваше сђ извћст!емЂ новосбмвши се догађан. МеђутимЂ разбере Парменш, да е ту Палидама, да га свудЂ тра-

жити , горећи у нестрпћнЈго, да -свога прјателл загрли и да за кралћво здравлћ упмта. Пармен10 спокоино прохођаше се у двору свомђ са господомђ , кон ће га убити. КадЂ уочи Палидаму, потрчи кђ нћму, предусретагоћи га наиуЧТИВ1ИМЂ начиномЂ. По обичномЂ поздраву, свирћпми убица изнесему писма, едио одђ кралн, друго одђ Филотте. (На Филоттиномђ писму лажанЂ е печатЂ бмо, пошто е подметнуто бмло.) Парменш отворивши прво, запмта, како се кралв находи. „Вм ћете то разумети нзђ припосланм писама ," добме одговорЂ. КадЂ е прочитао, да се АлександерЂ спрема на нове непр1нтелћ ударити, рече: „Таи в кралБ неутрудимЂ, но валнло бм мбхслити , да се овм побћда плодђ обере." ЗатммЂ узме Филоттино писмо, и докђ е се занимао сђ читанћмЂ, КлеандерЂ му мачЂ у срце задене. Остали чиновници потегну такођерЂ сђ мачеви и умртве га. — Стражари, ушавши у башту, ужасну се и одтрче са жалостнммЂ гласомЂ. Воиници пођипаго сђ оружћмЂ, полете кђ крвному мћсту, грозећи, да ће све у прахЂ и пепео обратити, ако шмђ ненздаду поглавара свога убице. За утишанћ нв^ове нрости, покаже 1 имђ се кралћвЂ указЂ, изнсннвагоћ1и, зашто е управителБ НБ10ВЂ погублћнЂ. То разабравши нису никаква изступлћнн чинили, но показиваше негодованћ свое, а на свашМ начинЂ искаше, да могу военачалника свога тћло пристоино саранити. Овако жалостанЂ краи Пармешевога живота бнше. Онђ е бмо еданЂ одђ наивећи мужева у Маћедон1и рођенм ; мударЂ и проницателанЂ у савћту, дрзновенЂ у извршенго, срећаиЂ у предпр1нт1го, почитованЂ одђ великаша , обожаванЂ одђ воиника, добарЂ отацЂ, нћжанЂ прјнтелБ, славанЂ у мируј, у ратно доба заиста гонакЂ, само невћранЂ поданикЂ. Онђ е Филипово и Александрово повћренћ у пунои мћри уживао, као и одлич1е. Онђ е у последнћмЂ походу Аз1атскомЂ наиважн1н дћла починш и одправлно; бмвш1б у свима опасностима, кое су кралго свомђ успћхЂ и славу задобмле, онђ напослћдку сниностб тако лћпм дћла окалн наицрнбимђ невћрСТВОМЂ. Сђ Французкога превео к. с. п. н.

Учредник -б Милошђ Поповићг. Издано и печатано у Правителственои Кнвигопечатн|,и у Београду.