Podunavka Beograd

СУ34КЛЕТБА Филотте протиПђ В. Александра пре Христа око 320. (Продужеше.) Оваи говорЂ лко разпали воинике, дае веђа частв повикала: „Нека начиЂ се допусти, да тога убицу разтргнемо." Очекивашћи Фи.10тта, да поднесе дуготрагоћа и свирћпа мучени, садљ пожели, лрости Маћедонаца попуштенЂ бмти. АлександерЂ садв се покаже воисци и одложи пресуду на другји данљ. Онћ потомћ сазове главну дворску господу кђ себи, да се ст> нбима о тако важпомЂ догађаго посавћтуе. Већина е хтћла, да се несрећнни Филотта каменћмљ побЈе, но ЕфестшнЂ, КратерЂ и МенусЂ бмли су мнћнјн, да се на муке метне; на ово сви пристану. Ова три двпрана, кои су први овако судили, сђ мћста изиђу на полћ, да се кривацЂ на муке метне. АлександерЂ одма затммЂ да дозвати Кратера и шапне му на уво, шта, и да насЂ се незна; онђ се потомђ у свои клетЂ завуче и нелегагоћи спавати, проведе ноћв примагоћи извћст1и о свему, шта се догађа. Они, коима е налОГЂ датЂ бмо, да Филотту на муке ставе, изнесу му предЂ очи сва орудГн, коима ће за испнтанћ истине служенЂ бити. Оно уочивш1и ПарменЈовЂ смнђ завапи : „Зашто се затежете, те у кратко неумртвите човека исповћдагоћа, да е кралћвЂ ненр^нтелБ и да га е убити хтћо. 6 стб , имао самв ту намћру , но ние до мене кривица , што се ние навршила." Одма га свуку, вежу му очи, иаилгоће муке придавагоћи му. Оваи му« Ђ , кои е се обнезнашо 6 б 1 о , кадЂ су га на одпирку ставлнли , садЂ толико бодрости имаде, ни лука иеиспустити, докђ су му тћло раздирали бичевн. Нису се задоволбили , дробити га на валате, но ! оштб жегоше га ватромЂ, кои само наиживлБЈи 6 олђ причинлва. Тћло Филоттино падувено одђ запалћнб1 рана примало е ударце на голе и меса лишене кости; онђ немогаше више сносити тако ужасне и свирћпе муне и обрече, да ће све изказати, шта годђ одђ нћга знати желе, само да му мало даду одданутн душомЂ. Пре свега заиште, да му се АлекеандровммЂ животомђ заК У Н У! Д а ће престати га мучити. То му се завћшта. Окренувши се кђ Кратеру, Шта ћешЂ, вели, да кажемв. КратерЂ разлренЂ повикне на џелатв' Филотта замоли , да муј. даду само за едно магновен^ одданути, па да ће све исповћдити. Ево шта е излож1о:

„ХегелохЂ, кои е у последнћмЂ рату уб1енЂ и кои е се сђ моимђ отцемЂ братски дружш, главнБ1и е узрокЂ несреће наше. Оваи чиновникђ , знагоћи, да се кралв за ГОпитеровога СБЈна издае , походи насЂ едномЂ и рече:" ,„Мбх немамо више Александра, мб1 смо пали подђ самоволБство еднога гордога чудовишта , кога нит' Богови , сђ коима се успоређуе, нит' лгоди , надЂ коима се узнео, више трпити немогу. Онђ славомЂ ошенЂ у лудои памети пронађе, да му олтаре подићи треба. Нћму валн знати, да е нћгова светостБ цћнћнћ крви наше. ЗарЂ смо се неброено пута наивећимЂ опасностима излагали, да господара набавимо, коићепроче земнородне преко рамена гледати? Даи да ослободимо одђ тирнна свћтЂ, кои е нБиме угнћтенЂ , па ће и насЂ у число богова ставити. Е, тко да живи подђ владомЂ кралн, кои е наиприсн!е сроднике свое дао иогубити, кои ни отца свога смртБ осветш ние."' „Овак1и подтицаи Хегелоха бћше, и будући да е то при краго вечере 6 б 1 ло, мбшјлнсмо , да му е винска пара мозакЂ завртила, па у очекиванго бмсмо, дал' ће и сутраданЂ истога се мнћшн придржавати. Оваи говорЂ мене и отца мога онеспокои. Мн непропустимо потражити Хегелоха, кои све, што е прошле ноћи говорш , повтори; и шште кђ томе придода, да ако хоћемо мм да тако лћпогЂ предузећа поглавице будемо, онђ ће насЂ сђ драге вОлћ у томе помагати, но ако му се одречемо, да онђ више о томђ говора поводити неће. Парменш да се завести; нћму се свиђало за удобно Дар1еву смртв изгладити, како да се после такова намћра у дћло приведе, будући да бн то злотворсКш посао 6 б 10 , за Персискога монарха живота упокоити Александра, после ч1е бн смрти АзГл и цћо истокђ плодђ смутнћ наше постао." „Мм се завћрисмо у очекиванго удобнн обстонтелства. Ово е, штр сзмб имао казати, а што се Димносовога посла тиче, то васЂ увћравамЂ , да нисамБ участвовао. Пошто самБ ово мое изказао, шта бн ме стало, да и то злодћнше признамЂ, кадЂ бм одђ истине помћшанЂ бно." Ако е могуће човека по изтргнутои исповћсти осудити, Филотта е више признао него што е лотребно, да се смрћу казнити може. Незадоволвише се овнмђ противу себе изложенћмЂ, но сђ нова га на муке метну, да бн признао, да е и у последчБОи овои сузаклетви у-