Podunavka Beograd

126

срећна причина, те се Боголгобљ недостоиншмЂ показао свога имена; ерљ е небо нрвлго , кош ни наипогашн звћрв полокала небм, окално. блена у свомђ невалалству толико е већт> доте- ! рала бнла да е наипосле и самнн дворљ Боголшба срамно обезчестила, — дворт>, у комђ е негда срећа срећне душе, наивћрн1е супруге Боголгоба, цвћтала. — Шта су радиле кости и пепео честнога тћла Лгобосаве? Зарљ оне нису бмле садг. потрешене и узнемирене? Зарт. нису оне потаино Боголгоба вратиле, да казни невћрностБ, да опере окалану светинго брака? Дворљ е за гворенЂ бмо, будући се никаквомћ госту н1е надало , ио изненадно куцанћ, потомђ Боголгоба одзивагоћш се гласЂ потресе несрећницу, она задркће одт> страха и арости. — Садт. нје имала дуго разимшлнвати: или лгобезника жертвовати, и поточђ ужасно осветитн, или ст> нг>име, бранећи свое невалнлство, заедно умрети. Прво сагожено ст> интересомт> свогћ живота, допадне |'ои се. Она Н1е потребовала кђ томе много времена , да себе.опере. Поливена сузама, отворивгли врата падне на колћна и почне овако: ,,0 анђелу живота мога! идешЂ ли сђ неба? ил' ге е духЂ отца мога довео, да невиностЂ нћгове кћери, да невиноств вћрне || твое супруге избавишЂ? — Ускори, јоипђ ш'е о- | безчешћена; тамоубрачнои соби дркће несрећ- ј никт. еданЂ, кои се незна-иЂ како прикрао, у со- ј бу ушао, изђ сна ме прпбудт и са угрожешемЂ ! смртн , да скотскои н1.говои страсти }'д"в.1етво- ј римЂ , приморавао, ускорн , еданЂ жестокш у- | дарЂ оштрогЂ мача твога бмтће му доста , да ј| невалнлу душу свого изустн." Тако е могло о- ј во чудовиште говорити ; —• нћие сузе, нћнЂ | плачч>, нћно у прашини клечанћ доволпно е бм- | ло, да Боголгоба обмани , пунћ арости и гнЈ.ва ! нје могао о овомђ подломв поступву невћрне супруге разммшлаватн , неизбро<?нима ударцима мача бмо е казнћнЂ иесрећникЂ. блена еднммЂ ударомЂ мача у већв умирагоће тћло дала е знакЂ заклетве лхобезнику, да ће га осветитн, а да тмме супруга мштђ већ.ма заслепи.— Она е садЂ опетЋ у нћговима очима невинми анђео бмла. Ован гаднми догађаи неума.ш нн наиманћ лгобавп и почиташе кђ нћои у обманћномЂ супругу. О! тм дубоко мв1слећ !и човече, коц и поссле наистроаии испмта , тнта се у дублћнни срца пр1ителп твога кр!«, овоме ипакЂ редко иовћрително и 6<*31> сћике подозр 1>ш'а руку пр1 *а- : телвбтва ппда«ШЂ , гн осуђуи овде несрећногЂ '

Боголгоба, што оваи срамнми догађаи ни нскру подозрћнјн о гаднои души, ђаволскомЂ срцу неваллле свое лгобе у нћму н1е произвео , ерЂ како е онђ могао и наиманћ подозрћнћ о нћнои вћрности зачети, гледећи на нћнЂ тадашнвш поступакЂ? Како е поммслити, да едно створенћ кое е цћлнмЂ своимђ изгледомЂ наисвет1егЂ анђела, а своимђ као зора осменванћмЂ , свонмђ као каплвице росе , на ружнци при суица зрацима трептеће, заносећимЂ очима нћгову незаборавлћну Лгобосаву представлало, — кадро такво злочинство произвести , и хитро сммслити, да се одђ нћга тако вћшто опере.? Крваво дћло однела е ноћв са собомв; ерЂ мртво тћло 6 б1ло е пре зоре затрпано , а лукава блена знала е своимђ ласканћмЂ и подлммђ улагиванћмЂ срце свога мужа наскоро смирити, али не свое. Оно букне пламеномЂ паклене освете, и кадЂ бм годв на гробЂ свогђ срамногЂ лгобезника погледала, свагда бм заклетву, страховито га осветити, обновллвала. бдне страшне ноћи, кадЂ су мрачни облаци и нби бћсно носећи вћтрови, све живо ужасавали, и ггадЂ само овака створенл, као што е блена, рада су на полго налазити се, да скривена одт> сниности неба, о своимђ 1гевалнлствама МБ1СЛИТИ могу, сћдила е Клена на ономђ истомђ мћсту, гдћ е нћнЂ срамнми лгобезникЂ закопанЂ бмо. „О како сте," говорила е она тихо — али у едовитои лготини, —■ „срећни вм елементи! Како се вб1 облаци дивно освећавате пакостнБШЂ зрацБ^ма сунца, кое васЂ узнемирава, •—• сђ вама дћтинску шалу проводећи , изђ мириснБ1 долина , или изђ гордБ1 морски таласа, гди по ладнБ1мт> н!>!Овб 1 мђ висииама блудите и наипосле у смрадне ковкакве баретине низгрувате се , подиже , како се и вбј нћму подмукло освећавате, кадЂ му горде зраке вашомЂ мрачносћу на очн Л10дш срамотите! Како вб 1 вћтрови горде пр ^зрителћ ваше моћи страшно казните, кадЂ 1 и мђ животђ у корену угушуете ! —■ Али немБ1слите, да вамЂ н вашои чудноватоЗ сили завидимЂ. Л самв истина слабо створенћ, кон одђ оамогЂ озбилвногЂ срце испмтугоћегЂ погледа мужа могђ , при помБ1слу на црна злочинства мол, дркћемЂ, ипакЂ имагоћи пакао на М010И страни, треба ми само часкомЂ на дно мрачне нћгове дублвине сићи, па ето ме оружане, да тигрове и рисове поражавамЂ, скорп1е труе «ђ , духове заносимЂ и забунгоемЂ , и да чуи Исмаиле изђ мрачне дублвине гроба ладна или изђ таласа вћчнв! мука — и да тебе, као