Podunavka Beograd

56.

1 8 & 6*

СМРТБ СОКРАТОВА. Сократв е, вели ХереФОнЋ, еданЂ одђ н1>говб! пр1ателн , прост о себи предсказанЈе одљ ДелФискогЂ пророчишта, и добв10 е одговпрт,: да е онћ наимудр1и одт> св1НЈ лгодји. Но СократЂ е по нћговомЂ мнћвЈго држао , да Н1е ни мало мударљ, и збогЂ тога задуго н1е могао разумети, шта то предсказан5е значи. На послћдку , почемЂ ое е о овомђ упуст^о у разговорЂ сђ лгодма одђ разнм класа, кои су у томђ в1,шти бмли , дознао е , да много нби дрнге да су мудри , премда такови нису, Дакле о н!,му —• Сократу — нредсказан1е значило е то: да е онђ нешто мудрји одђ други, ерЂ онђ недржи да зна оно, што незна. При државагоћи се дакле СократЂ овога, уобича10 е, да укорава ФантазЈго онб! , кои држе да су мудри ; и ово га е до велике омразе довело. ЗбогЂ чега на посл ћдку Мелита, Анита и Ликонђ обтуже га, да нев1,руе Богове , и да младенш на зло обучава ; па зато да е по закону смртну казнБ заслуж!о. СократЂ у свомђ изаснешго ше никако употребш реторическ!и и соФистичеекш начинЂ, коимђ бм могао на свого страну с.уд1б добмти, већЂ труд1 - о се, да изнви свого невиноств нћговммђ обичнммЂ благимЂ начиномЂ, коимђ се свагда у обште старао, да лгоде на добра дћла упућуе. И тако обрати се присуствугоћемЂ при суђенго Мелити, и осо6итбјмђ своимђ начиномЂ говора опровргне на себе нанешена клеветанн врло умЈ.стно и удивлешн достоино. У таи парЂ рекне сдномђ одђ зломБ^сленика, кои су га као луда можда сматрали, што е имао осо-

бена свон основоположешл, коима е, као што и самЂ признае , мрзостг, лгодш , а на послћдку и саму смртв на себе навукао. •— „НемашЂ право, о човече, ако мбјслишђ , дасвакш онаи, кои 6 б 1 иоле одђ ползе бмо, треба да гледа на опасностБ сбогђ живота ; а не да вали више на то пазити: еда ли, кадЂ што ради, ради праведно или неправедно ; и да л' су дћла доброгЂ или рђавогЂ човена. 6рЂ бћдни 6 б 1 6 бјли, по таковомђ мнћшго они, кои су са пожертвовашемЂ свогђ живота задобБ1ли спасен1е и слободу свогђ отечества!" После ово гђ окрене се суд1ама : „Заиста к?' Атинлни , овако треба да се поступа. Гди се годђ човекЂ постави, или гди одђ свогђ повелителн одређенЂ буде , тамо треба , мбјслимђ, да очекива и сваку опасноств, и да ни смртв, нит' друго шта урачуна више одђ срамоте. Не6 б 1 л', о Атинани, рђаво л учишо, кадЂ небБ! остао. као и остали , тааш, гди су ми заповћдили ваши предводителБи кодђ Потидее , Амфиполеса и Делоса, већЂ побКгао, да животђ спасемЂ? и 6 бј л ' добро дћло б&1ло , кадЂ 6 б1 оданде, — гди ме е Богђ , као што самБ држао, поставн), да животђ проводимЂ и разпБ1туемЂ о мудрости мо10и п други , плашећи се смрти, отишао? СасвимЂ 6 бј рђаво б бмо , и праведно 6 б 1 онда бмо овде у СудЂ доведенЂ , и обтуженЂ, да Богове невћруемЂ, кадЂ се небБ1 покоравао нб1овомђ мророчеству, већ -б се плашјо смрти, држећи да самБ мударЂ, ков нисамБ. Заиста нитко незна шта е смртБ, и да л' Н1е наивеће добро за човека. Неправда пакЂ и непокорностБ прама стар1емЂ , Богу или човеку, увћренЂ самБ, да е рђаво и срамно дћло. Предпоставимо да ме сздђ ослобођавате сђ тб1мђ условјемЂ : да се манемЂ одђ досадашнћгЂ поступка ; одговорт 6 бј вамЂ на то : Л васЂ, о