Podunavka Beograd

170

Атиннни, лгобимЂ, и благодарииЂ вамЂ; но хоћу да самљ више Богу, него вами покоранљ, и докле будемг. дисао и могао , нећу престати мудростБ желити; а такођерљ нећу ни то пропустити, кадљ кога одг. васт. сретнемт> , да га на добро обичнммт. овб1мђ моимх. рХ.чма упућуемљ: НестмдишЂ ли се, о човече, кадг. представшлг. да си Атинннинђ изђ превелике и у смотрешо мудрости и каковости преславне вароши, пакЂ да се Јоштђ трудишЂ за получ«н1. блага , имена и чести, а не мудрости, истине и благкенства душе? И ако бш ми ко одђ васЂ рекао, да се за полученћ овш труди, небм га дочде на миру оставт , донђ се о исгини т01 а иеувЈ .римЂ. Па ако 6 бх вид1о да никакву нрлину непритажава , укорјо бм га, што предпочитуе више рђава дћла него добродКтелв. Овзковммђ ћу се начиномЂ владати како прама младежи тако и прама стармма , кадЂ будемЂ сретао, ерЂ ми овако Богђ налаже. И држимЂ да и за варошв ову н]в ништа друго болћ и полезнЈе, већЂ да се на оваи начинЂ Богу покоравамЂ. Мои тужителБи веле, да младежв на зло обучавамЂ; нека ми дакле едногЂ таковогЂ покаже. У овомђ собран1К» видимђ више нби одђ мои ученика; нБшве родигелћ и браћу; нека дакле наведу, ако шта противу менеимаго. — Л васЂ, суд1€, почитуемЂ, и држимт. за непристоино, да васЂ моимђ и мои сродника и пр1ателн моибама кђ сажалешго побудимЂ Не, таково што да неочекивате одђ мене ; ерЂ држимЂ за безчестно и неправедно, да се обтуженми другимЂ средствомЂ, осимђ путемЂ правице одпусти. Суд1Л, велимЂ, ше поставл ћнЂ да опрашта, већЂ да правицу испв1та , и да е заклетЂ , не да мнлостб , коме \оће, поклана, већЂ да суди и рћши по законима. Тако ми ГОпитера , Атиннни, премда самв као безбожникЂ одђ Мелите оклеветанЂ, ипакЂ немоите ммслити, да ћу што учинити, кое бм непристоино, неправедно и безбожно бмло. Ако бм васЂ, као судје заклете, молбама склошо, или принуд10 кђ помилованЈго, навод10 бм васЂ на безбожество, и онда бм, почемЂ се бранимЂ проти†клеветана да Богове невћруемЂ, посвћдочто тимђ самЂ, да самБ безбожникЂ Но велика жалостБ! Н вћруемЂ Богове, о Атинани , болћ, нег' ико одђ мои тужитела, и оставламЂ вами и Боговима, да о меии судите онако , како бм и за мене и за васЂ добро бмло." Пошто е СократЂ ово изговорш, почели су судје мнћн1Н давати, и превосходствомЂ три гла-

са буде на смртБ осуђенљ. По законима Атинина нужно е 6 б 1 ло , да се стварБ повторително извиди и рћши; а осуђенми е имао право изабрати лакшу казнБ , т е. новчану, прогнанћ или вћчитми затворЂ. СократЂ е на ово одговорјо : да бм себе за кривца лризнао, кадЂ бм ма какову казнБ изабрао ; и да онђ , кои е велике заслуге Демократш учин10, ненаходи друго шта сходије за себе , осимђ тога , сирћчЂ, да се трошком ћ Демократ1е у ПританскомЂ здашго*) издржава. Но да небм они ове нћгове рћчи за упорне и горде примили, изасто се, да олакшану казиБ са затворомЂ , прогнанћмЂ или новцемЂ (премда бм многи одђ нГ.говм ученика емствовали за новчану кззнб одђ тридесетЂ мина**), ерЂ онђ н1е више одђ едне мине имао) држи доиста за зло, и да зато предпочитуе смртБ. „ЗарЂ бм, рече, добарЂ за мене животђ бмо, да подђ мого старостг. лребћ1вамЂ изванЂ отечества, и да увћкЂ изђ едне у другу варошБ тумарамЂ. 6рЂ ма кудЂ да отидемЂ, слушатће младегкБ мое обичне рћчи , као и овде ; ако ш одб|'емЂ, старатће се посредствомЂ свои родителн да ме изгнаду ; ако л' Ј имђ мо.ч поучеш"н давао будемЂ, онда ће ме збогЂ тога и нбиови родителћи прогнати. Но моа:да ће тко рећи: зарЂ небв1 могао , о Сократе, да се тога говора манешЂ, и да после прогнанн мирно твое дане лроведешЂ? На ово да коме одђ васЂ одговоримЂ , наитеже ми е. 6рЂ, ако бм реко, да е непокорностБ прама Богу , да тако мирно и недћателно животђ проведемЂ, вм ми нећете вћровати; а шштђ манћ , ако бм реко, да е то наивеће добро чонека, посведневно о добродћ.телБи говорити , и о прочемЂ, о чему сте ме више пута слушали , испмтугоћи себе самогЂ и друге. Живо гђ неразсмотренЂ , недостоннЂ е животомђ се назвати." (КонацЂ слЉду«.)

КНЕЗТз ПЛВО БРАНКОВИћЂ И ПАША АЛНБЕГОВИћЂ, СЕРАШћЕРЂ ТУРСКШ, (1480) НА ЖИБЕТГКОМЂ ПОЛШ. (Продужен1в.)

КадЂ Маџари разумћше гласе, Сви рекоше напасти душмана , А са леђа ко што Павле каже, бре Павле нигда нема шале. *) Здан1е у Атини, у комђ е демократ1Н , не само прнтанце (поглаваре демократ1б), већЋ и заслужне грађане издржавала. **) бдна мина износи 100. драхма.