Podunavka Beograd

брљ на народт. твои се блескт. прел4ва: Блескг, племенства, блескЋ кр^ћпост^и Твои, Блескт., коимђ Те царск1и ет' дарт. од^ћва: К'о зрцало, кадт. у-нБ сунце удари, Сво узплане, те сунчана свЉтлостб Сђ н^г ' одскаче на околне стварн. —• Преко србскогт. неба блескЋ засђвне, Карађорђа зв4зда бш, к'а радо ВрхЋ дичности затрепти Кнежевне; Рек' 6б1 у блеску стои звЉзданому Предв-ћст1б дичности шштђ веће, Кое пода Вождт. племену свому. — а —.

НЕШТО О ГОСПОДИЧНОИ ЛБНОРМАНЂ. (Изт. Хамбуржки Оригинал1а.) о д ђ блИСЕН Вукаиловиба. (Конацт..) „Шта ће те?" пнтала е долазеће. „Желил ^ђ на разна моа пмтана одђ васг> одговорЂ имати," „Тако дакле одите. О чему желите се извћстити ? а имамЂ опредћлћну цћну одћ 6. до 400. Франака!" „До едногљ луидора," одговори се. „Добро, сћдите кодђ овогђ стола и пружите ми вашу лћву руку." — Сада е заметнула обична пмтана: колико е старљ посћтителв кои цвћтљ наиволи — одђ когђ се животногт. понаивише гнушава, потомђ е она карте мћша-

1 8*6.

Н^НОИ СВЂТЛОСТИ премилостивои Госпођи и Книгипбп Србскои, ПЕРСИДИ КАРАђОРрВИћКИ, РОђЕНОН НЕН1ДОВИ1.ЕВОН, приликомЂ кадЂ в велик !и ордент. получила одт. говогђ Величества С И Л Т А Н А

славно владагоћега.

Преко србскоп. неба блескт. засћвне .... Шта 6 б 1 оно? Карађорђа зв-ћзда, Кол плану врхт. куће Кнежевне. Духг Воиводе изћ н ^ великога На те гледа, и радостно трепти, Свћтла маико кол-ћна славнога. Маико н кћери! Тб ! двого племена Славу носиш-б , ђорђа и Лкова, Тимђ н една Ти равна у племству жена; Тимт. достоина надт» свимт. госпонма • 7 |» . Да у Србству стоиш-б узвБтшена, Да Кнезуешт., будешт. матн нама. ■.м.ј-д ПреДЋ ТобомЋ се Срби диче, главу Поклоннти, пред -б Унукоиљ Оногћ, Кои до ђорђа прву нма славу.