Podunavka Beograd

188

ла, предложи поећтителго, лћвоиЂ рукомЂ да дигне карте, потомђ е по столу карте ширила, и доказмвала е будућноств тако брзо , да слушаоцљ дос^акратно е добро ни разумћти Н1е могао. Она е случаеве у животу догодивше се тако основано приповћдити знала, као и оне, кои ће се у напредакЂ приклшчити. Но овои господични за удовлетворити , мора се признати, да е н']5нг> совћтЂ гди-когђ одђ пропасти избав1о/') ПремЂ да е господична ЛенорманЂ одђ цара Наполеона и нћгове супруге наивеће знакове милости искусила, опетЂ е зато вћрна приврженица Фаиил1в Бурбонск« оетала. После Н3л1иске револуцје з 6 огђ старости, а одђ части, што су посћштенја редка стала бмти, она се врачанн остави, и оде у АланконЂ , гди е лћпе землћ са добрама накуповала, и тамо е дала себи едну кућу по нћномЂ вкусу сазидати, кош е она маломЂ кућицомЂ Сократа именовала. Добро треба и то у разсуђенћ узети , да пророкЂ у своме мћсту никадЂ неважи, зато у Аланкону нћзино знанћ никадЂ ше хотћла упраданлвати, изговарашћи се, да е само зато у мћсто нћногЂ рођена дошла, како 6 бј могла заборавити , да е некада бмла врачарица. — Лерноианина сполншноств е врло ружна бмла. Изђ нћзинн очно блистала е необБ1чна нјивостб, и нћзине комшје у Аланкону приповћдали су , да су се нћногЂ погледа плашили. Никада те желила, да се уда , али сигурно ни прилике кђ тому Н1е бмло; особито се е гнушавала одђ мале дћце. Осимђ иманн у Аланкону имала е лћпу кућу у сокаку де ла Санте у ПаризЈ , и еданЂ дворЂ у Поаси 8. сат1И одђ Париза удалћнЂ, едно совокуплеН1е разногЂ молераи, коимђ е свое собе украшавала, па осимђ тога множество рукописа одђ европеиски нладћтелн ; коима се доказуе суевћр1е деветнаестогЂ столћт1л, коимђ су се и разумни лшди дали варати. А таково што ни едно столћт1е иеможе показати. Одђ обое дћце одђ сестре, што е кђ себи узела, дћвоичица е у болести у ектики умрла, а сниЂ, 6б1ВШ1И официрђ на вмсокомђ степену, све е наслћдт, гшто е иза ЛерноманЂ бмло заостало. *) Као што смо видили у течешк> припов&дке, да в Лудвикт. по н ^ номђ сов&ту као ГроФЋ одт. Ороваиса овтавш ПарВЗЂ. ОСТРАЦИЗАМЂ АРИСТИДОВЂ. (ст. Грчкогт..) АристидЂ труд10 се, да получи име непоколебимогЂ поштена, и да народу покаже свое некористолшб!е сам«вол1 .ншмЂ сиромашствомЂ, ПосредетомЂ безпристрастнш суђена у судовима, *) коимђ е прилагателно име „ПраведаиЂ" добмо, одбацивао е са себе теретЂ, коимђ га е ТемистоклесЂ у народнимЂ скупштинама обтерећавао. Боренћ ова два мужа ние дуго у неизвћстности траало. ТемистоклесЂ е побћдјо, и АристидЂ буде острацизмомт. на 10 година дана изђ отечества прогнанЂ. У време оно, када су се мнћшн народна на цреповима писала, срћо е еданЂ селакЂ Аристида, безЂ да га е познавао, и дао му е црепЂ, молећи га, да на истомђ напнше нћгово противу Аристида мнћн1е, ерЂ онђ Н1е знао писати. — „Какво ти е зло учинјо АриетидЂ?" упмта га. — „Никаково," одговори селакЂ; „нити га пакЂ лично познаемЂ, већЂ ми се досадило само, што га сви праведнммЂ зову." — БезЂ друге икакве рћчи написао е Аристидћ на црепу нћгово мнћше, и поврати му истми натрагЂ. С т е р 1 н М. К) к а. И С Т О Ч Н А ПРИПОВЂДКА. (СБ ТаЛ1ННСКОГЂ.) Чита се у источнимђ приповћдкама. да ОрмуцЂ бћше еданЂ калнФа, пунЂ лшбави прама своима народима, и да онђ сврхЂ свега наивећма желаше, да се свакш човек -б у свомђ граду и предћлу оне дужности и оногђ заната, кои му принадлежаше, придржана. Буде еднолп> предЂ нбимђ обтуженЂ еданЂ дервишЂ , кои, у мћсто да бм се свогђ позмва и опредћлћгмл др ;као ? сасвимЂ се бмдше оддао живописанш лшдш и жена, и иои, да га небм познали, облачаше сеу халБине младића оиогђ мћста, и, изг ^бивши изђ вида пристоиноств свога станн, улазаше часЂ у оваи а часЂ у онаи домђ , и упражнаваше забранћнми јцивописђ; но у томђ <>нђ имађаше више волш приказмвати се вреднБхмЂ учителћмЂ,

*) Ово потврђув, као вдто се види, наведенјв Плутарха, Д® в ТеиистоклеСЂ оклеветао Аристнда, да е оваи нерасудно судећи н р^ћшавагоћи свашта, постао безт. т1злохраивтела ионархт.. Плут. Арист. §. 7.