Podunavka Beograd
22
матике. Ово мнћте, ч!и е представитеић г. Светићт., смотрено у самостоиности сво1ои, наиразумнје е, и едино, ков мон«е бб1ти одљ кнЂигкевника примБно , као оно, кое води на саесталноств и еднобразностг. езика. Друго мн1.ш'е, чш е давнми начелниктћ г. Вуит> Караџићг., а скорашнз&ш кодђ Далматина г. КузманићЂ, естб то: датреба, необзирући се много на корћнноств, писати онако, како простми народЂ изговарр, простонароднимт, само рћчима и у простонародному штилу. Прве две точке овога мнћнја не виде намЂ се праве: не видимо да су онезавладале кодђ икаквога другога народа, и мислимо да међу кнБИЈкевницима (пе могуће да завладаш. ПростЂ народЂ говори езикљ матерално, оит. не познае граматику за одржати се строго при нбои; удалћностБ, разни с.".учаи зднога народа, разна сношенн нћговгл племена са другима, разтргну едноличје нћговога езика, и на иноге стране преипаче га. Када ба писателБи разнБ1 страпа писали као што ^уга иодђ свое куће да простх. народв говори, то оки небм сз никада сложили, рабпра бм остала зћчита , еднобраз1е езика кн&ижевнога, необходимо нуждно свакрму народу, небш се могло у животђ привести. Што се тиче пакЂ избора рћчји примћтитћу, да езикЂ орбскш 1ие никака†самосталнм?ј бзикђ ; онђ е грана великога езика славанскога ; свакЈи славлнскш корћнЂ, корћнЂ му е матернБш, кои онђ не моаге ни непризнати ни презрћти. У штилу пакЂ чистми србскш образацЂ мора кралћвати; ерЂ оваи е безЂ сумнћ наиманћ покварепБ1и образацЂ славанск1и , и мнћн1е Вукове партае неиоже одђ пикога бмти са ове стране опровржено. (Продужеше сл^дув.)
КНЛЖЕСТВО С Р Б I Л, (Продуженје.) Кнажество Срб |'а, као завБ1сеће одђ Порте Отоманске, плаћа Султану данакЂ годишнБ1и одђ 2,300,000. гроша. Осимђ данка овогђ Срби нису обвезани кђ никаквомЂ даванго : лити у новцу , нити у другимЂ коимђ лроизводима, или у военои служби. СултаиЂ има право, гарнизоне у слћдугоћимЂ градовима држати, као : у Београду, Смедереву , Адакалги , Кладову , Шабцу, Ужици и Соколу. Адакале и Кладово завБ1се одђ Паше видинскогђ , а остали одђ београдскогђ . Оваи, као управителв београдскогЂ града, естБ и намвстиикЂ царскЈи у Срб1и. Сви
Турци у Срб!и живећн, подчинћни су нћму. У праил!) шго подчинћнн себи Турака има о'нђ еданЂ у Београду налазећ'ш се совћтЂ. Како пакЂ у Београду, тако и по свима мћстима, гди Турци живе, имаго они свое поглаваре и суд1е, тако да ако кои СрбинЂ или странни са ТурчиномЂ коимђ парницу има, мора га кодђ суда турскогЂ тужити, као годђ и ТурчинЂ што Србина кодђ србскогЂ суда тражити е обвезапЂ. Евреи и Цигани подчинћни су правителству србскомЂ , странни своимђ конзулатима, кои четири у СрбЈи има : руск1и , аустрјисши, велико-британск1и и Французк1и. Србш у данашнћмЂ пространству свомЂ1пе никада бмла у пређаиЈНБимЂ временима землн за себе; те зато пи истор!е особите свое имала 1Пе ; него е бв1ла увћкЂ дћо постонвши негда и поздше неставши држава. Наистар1е землћ, коима е данашнн Срб^н у наидревша времена принадлежала, звале су се Илир1н и Мезја. Народи , кои су у поменутимЂ землама живили, бмли су Илири, Тривали, Дардани и Гети. ОмирЂ, кои е пре Хрнста на 1000. година жив10, споминћ, да су око рћке Истра живили Мези ; кодђ ушћа Саве у Дуна†Тривали. Споминћ се у исторш, да су Тривали ови у години 340. пре Христа разбилн Филипа, кралн маћедонскогЂ. АлександерЂ Великш, такође кралБ маћедонскш, желећи ову срамоту, оружно маћедонскомЂ нанешену, осветити, удари 335. годнне пре Христа и разбЈе Тривале, кое е предводш кралБ нбинђ по имену СирмЂ 81гтив — . 291. год. пре Христа Тривали притеснћни морали су се кое у ЕрделБ, кое пакЂу Бугароку преселити. 29. године пре Христа дође СрбIн данашнн подђ властБ Римлнна, кои го причисле кђ провипцш Мез1и Народи у Срб1и у древна времена жививши бмли су военогЂ духа , ал' безЂ сваке науке и образованл. КонстантинЂ Великш — 304 до 337. после Христа раздћли на ново римску државу. Србјн као дћо ондашнћ Мез1е буде причислћна кђ преФектури Илирика и управителБ сћдјо е у Срему — вароши —, гди е данасЂ Митровица на онои страни. (Конацт. слЉдуе.)
К1ШЗЂ И ЗЕМЛБОДЂЛАЦЂ. (Сђ нЉиачкогЂ.) Кннзђ Лудовик -Б АиженЂ одђ Виртемберга посћти едномЂ г. 1765. хелветическо друштво у