Podunavka Beograd

свимђ , иии по већему брого нарћч^л славннски, естБ славннска рћчљ , и неможе бмтн одбачена одђ никаквога славлнскога нарћчГн. — Не треба много учити ова нарћчјн , за увидити одма, да викое одђ нби несачиннва едно свечитаво, него да су сва уломци еднога свечитавога. Зашто мм небш те уломке посаставили , и опетЂ оно едно свечитаво устроили ? Зашто^ на примћрЂ, када видимо, да у нар1,ч110 србскому стои едно име самостално , а у другому нарЕч1Н) налазимо прилагателвно изг. тога имена произходеће, а чант> у трећему нћговљ глаголЂ, зашто мм небв1 узели и оно прилагателвно , и онаи глаголЂ изђ други нарћч1д, а зашто друга нарћч1н не 6б1 узела самостално име, кое кодћ себе немаго? Л мислимђ, да е таи пачинЂ прекрасанЂ и сасвимЂ разложитЂ. За обогатити сва нар4.ч1а, и међу собомЂ ји приблигкити. — Али кодђ насЂ нћки вичу не само па оне р]>чи, кое се узимлго изђ езика старославенскога, а иалазе се и по другимЂ нарћч1нма, него и на оне, кое, ако не свудЂ , а оно на многимб мћстима зкиве у простому народу. Тако л самБ вид1о лвно по новинама изсмћнване, и за новосковане сматране нћке рћчи , кое подунавски наши селлци свакдано употреблнваш. То доказук, како е слабо одђ нЈиги кивижевника и самЂ нзшћ проствЈИ езикЂ познатљ; а може се <'лободно казати, да иема човћка, кои бм га до гфан познавао. Ено г. КузманићЂ казао <=, да е у самои Далмац!и сакупЈо изђ уста простога народа 10,000 рћч1и (ако се не варамЂ у числу) сасвимђ кнБижевницима непозиатм. Да л ако е толико рћч1и одкрк) еданЂ самЂ човћкЂ у едному тћсному предћлу, колико блага 1 оштћ закопана ! не бм се пронашло, нада бм се вите лгодји заузело за таково изтрангиванћ на еве стране нашега народа, као што су већЋ нћки членовл ученога дружтва то предложили? Не треба дакле интолеранхуе ни тћскобе у езику, него треба основне само чсрте повучене, »еможе изгпедати онако, каво нзгледа, када е коначно довршенч.; првмн степен Б у ластви и послелнкш н^есу едно.-ј-) Ово п, мв1слимг, тако асно, да небв1 требало никому разчленавати, а камо ли г. У. Ако протива учин-ћнога обв&та одговарамо на «дну неоснованоств, то ће бмтн прво и посл&дн-ћ; а и сада бвии бв1 прећуталн, да н!е Смла р^чв о особи тако важнон у кнћижевству нашему, као што е Мушицкш. Б.

•}•) Ово е врло алегорически писано ; нека г. В изволи облсннти, шта овде МБ1сли, па ћемо му онда показати, има л' право ил' нема. Међутимт. мб 1 остаемо при пређашн1ј М ђ ми&шк ) иашемт>. У.

се уп1,рнти, да као што славлнокЈи езиит< не палази се читавЂ у пикаквому славлнскому нарћЧ1го, тако ии нарћч1б србско не налази < е читаво у никаквому поединому предћлу србства, што нћгови трагови разс1ини су нћки тамо нћки овамо. Треба дакле све те трагове упознати, сакулити, езикЂ на све сгране поцрпити. Када се то учини , л мислимб, да ће се наћи и у простому нашему говору корћии СВ1ГО скоро рћч!и, к<>е се по разним -б парћчјлма славлнскимЂ налазе, и да ће се нарћчје наше ближе истм видити. Што се пакЂ ни тако ие бм ко дђ насЂ нашло, а кодђ други славнна бмло, то примимо одт> нби ; таке бо р^.чи мм смо морали у почетку имати. а <-амо ш изб разнм узрока изгубити : оно су рћчи одђ насЂ одпале: оно е блпго изгубћно , кое намЋ треба помпбиво сакупити. — И а када саиБ дошо у Србпо, непознавагоћи друго нарћч1в него оно, кое су употреблнвали сгари д-убровачки , далматпнски и босански писателБи, бмо самБ противанБ свему оному , што се изђ старославанскога езика црпило ; али како самБ се окова предћлне себи^ности отресао, како сзмб почео нешто учи-ги друга сланпмска нарћч1л, и увидт, колико су се сћверо-източни Срби путемЂ старо - славанскога езика к7> истима приближили, а сзмб ту мого противностБ пометнуо, и да овако речемЂ , мого србственостБ пославнгпо. У тому новому тежепго свакш се дапЋ то већма утврђавамЂ, и мислимђ , да сада манћ иего икада мм имамо на<-тонти , да се коначно изтребг* изћ нашега езика кнБижевнога сви знакови старо-славвнскога; ерЋ миоге одћ т1и знакова л видимђ кодђ свјго осталм славннснн иарћч1н , и ербо сада се ватрено одаваго учеиго истога су<'ћдна намЂ браћа Вугари. Онн свак1и чзстј траже у Београду покоега новога учитела езика црквенога , а ономадне Елеискји учителБ г МомчиловићЂ печатао е овдћ едпу граматику сланенеку у 2.000 екземплара. Ово е доволбнми знакћ , да е велика у Бугарскои одушевћностБ к1> овому езмку. Нбимђ ће се Бугари панбрже кђ нама приближити. Али у доба, кое они кђ нама нду , неодетупаимо мм одђ н'б н : они иача пружаго руку, пругкимо 10 и мм нБима ; они одступаго у пнсаиго о.)/п простога бугарскога говора , за приближити се кг> нама, одступимо и мм мало одћ просто-србскога , за приближити се к1> нБима, као што су и Руси одћ нросторускога одступили: треба да свакЋ са свое стране штогодђ жертвуе Ово е единБш начинЂ, коимђ се мол«е приправити споенћ 1огосланннски нарћч1а у лону нарћчјл србскога. Но ако мм,