Podunavka Beograd

Ј№ 21.

БеоградЂ 13. Шнјн.

1 8 4 7.

ПОЗДРАВЂ ДОМОВИНИ ДАВНО НЕВИђЕНОИ. О премнла горице зелена И цвркутни вм лузи рођени, Давно, давно гкенвномЂ невиђени, Здравствуите ми лћта неброена!

Ахђ здравствунте лћта неброена: вр-Б на ваши св!етли т1;мени, И у нћдри, смнлћмт. обастрени, Прнмасте ме често усхићена. —

Нуто стазе, кок> самв ход!о, И студенацЂ, гд15 сакв боравјо, Иакт. и липа, и лозица медна!

О, када бм у вашему ладу Про бавлао н в1ша усладу: "Тисућ' годин' чиниле б' мн с' една! . * * * Срб1л е мол домовина, Блага, мила, л-ћпотна и красна, Трептагоћи кано зв-ћзда аснл, Што разгони В16КЂ ПОДЛБ1 тмина• Срце мое втра одђ милнна, 6рт» е тако дивна, милостасна, Ллеменита и простотомт. часна, К'о ликт. руже, ид' б!ела врина. * Анђели те, Дивну, оличише, Безсмртш вћиацЂ ти е сввиие, ГласЂ ти даде посестрима вила,

У средЂ онб 1 звћзда неброен&1 Твон е престолЂ славомЂ окрунЉнвт: НапредЂ дакле! такв сретна била. —

Ма сто врага да ти на иутЂ стану, ЗарЂ да име тб 1 погазишЂ твое? Подли само до в4ка се бое, СтрахЂ немрчи душу богодану* НапредЂ, наиредЂ, ено зора свану, Знзкђ ввхшнЉга благослова то е: Та Богђ нигда неоставлн свое, Сђ тврдомЂ в"ћромЂ када му припану! • О, славна кћери сиине Славе старе! В^ћрна маици, кол те одгаи, Примн бве свесрд!н даре. т Да зли дуси неподкну те злобомЂ, И несвете срце у потаи: Но да Слава увћкЂ буде сђ то 6 омђ! I. ИлићЂ РесничанинЂ.

НОСЛБДНГ, мое РЂЧИ И М&1СЛИ о ИЛИРСКИМА ВЕРСТОПИСИм'.*) Што се нашихЂ верстоиисахЂ тиче, «акви су да су, п самв ихђ веће све огуглао, и свима се навикао , сванш има свое пр'штел1. и бранителЂ, свакш свое непрјатеић и кудителћ, свак!и свон) страку брани, свакш се бори за онаиверстописђ, кои му се болћ допада. Меви е башг

*) Оваи чланакт. 'намЉнЉит. в 6 бш , да се печата у Зорн N. Далиатинскои; но познатБ1и егоизаап. нЉнога учредвнка, х. Анте Кузмаваћа, тв му м&ста дао. Зато ,га • г. ажш п Л • ,Ј6»

№