Podunavka Beograd

веће домарило на пвихтв и ммслити, а камо ли о нвима писати, ал' јошћ ово нек' буде већљ на сверхи речено, ере више нежелимЂ , докљ самБ живђ , о овои подлоги бесћди ги: Загребачкји рогатбш верстописв сада е, по цесаро-кралћвскои вмшнбои уредби , у нашимљ землама, ево сђ почеткомЂ ове године уведенЂ и наређенЂ , и заповћђено е , да се у учјонице увести има , и да се сђ нБиие обично служи. еи' —вмшнЂоисезаповћди покори ги мпрамо. 1ошђ ми дакле на послћдку буди допуштено ово рећи: Л кабулимЂ што се ражнЂи и рогови на скупгласнике ставллго, то нек' 6б1 бмло — то нек' буде. — Ал' никако кабулит' немогу , што се самогласници овКнчават — они бм торали чисти остат', и свои прирођенми си гласЂ узчуват' и имат', за то ми се & у мћсго 6 никако допасти неможе и неће , иано што ми се у истомђ случаго два самогласника ге у мћсто едио- | словичнога I недопадан). За то ми се недопа- \ да пи оно а предв еромЂ у рКчи : кагв!;, |раг§1, гдћ бм се и збилн тако писати и означити морало, нити у истомђ случаго овћнчано 6 , кое и безЂ рога исту службу обавлнти може, како сателћ (гама послао, вавдно са пнсмоиђ , боипћ е рс- ј ченомт. г. Анти КузианиКу таи саставакт. свои спровео, ст> томт. молбомт., да оба ова предмета у Подунавцн пе- ! чатамо Ми то драговолћно чинимо, печатагоћи ш посве у слогу (штилу) г. писателн , само што смо му правописб преиначили , чему намЂ в и онт. самт. допуштен^ дао, премда в у осталомв нашима —ћирилекнма—сло- : вима писао. Слогђ пакЂ н!зговђ нарочито смо зато задржали, што едно свакш спигателв самЂ одговара аа ! свов д^јло, а друго што е истми господннђ у литератури нашои давно кећт> познатв као вреднвш филологђ Славенскш; и тако, кадЂ бм му слогђ на начинЂ , кодђ иасЂ обичнвш, дотерали бшли, као неко бм светотатство учинили, ако пакЂ бдЂ наше стране у свему и неодобравано овакш н 'кгОБЂ начннЂ пнсана. У. ■Ј") Писмо Г. Анти Кузманићу у Задру. Вр-ћдвмн Уредниче Зоре Далматннске! Видишђ да храм .|1зшЂ, да си кловуо одб^гавши бративску слогу, чему в то ? — Тн вндишђ, да в Загребачкш ј верстописЂ махЂ преотео, што се дакле 10гунишЂ, што ли шепертлБишЂ, те се непопримишћ новогђ верстопнса? Какпмн в да в, морамо сђ нбимђ за сада задоволћнн бћ1ти, докђ Богђ даде да се у ћирилици сви с +.динимо, а то ће бћ )ти, то мора 6 б!ти, кадЂ буде да буде. Та ! сђ твоима репатима { « / нећеШЂ ни донле допер- ! ти. Истина да си тб1 Зору породш, ал' ћешЂ и Богђ ! ме и покопатн , ако непопустишг. Та ето видишн, да осимђ вдинога Старчевића неигаашЂ иомоћнипа, итужишЂ се да неможешЂ нарадити, ето видишђ да пропадашЂ.'— ! Н знамЂ да ти далматинско сердце недопусћа , тако се ! лахко попустити, ал' даи послухнн ме као прјдгелд, шта ' волишђ , или Зору покопати, идн 1 -ои напредакг приба-

самв п то горве обширн1е у овимђ листовима (у Зори) и више путахЂ доказао. Ово о ЗагребачкомЂ верстопису. Да стари дубровачки, да.шатински, и босански верстописи , сђ латинскима словим' невалнн) збогЂ употреблБиванн тр!го и четнрго слонахЂ за едно, то сзвђ свћтЂ признае, за то нје врћдно о нЂима ни слова прословити. Што се славонскихЂ верстописахЂ — по уредби Виловои, Релсовнћа, Канижлића, Катанчића, а и — мо1ои тиче, да нисудобри, то самг. горве у мо!ои граматики године 1833, и 1852 припознао, и данданасЂ очито припознаемЂ, ерЂ намЂ латинска слова никако нису, и немогу бмти кадра пашЂ правописЂ дати, ако ћемо се Б огђ зна како сђ нбимз мучити, нашЂ е правописЂ у ћирилици, у н[.ои намЂ спасенћ лежи , онђ е нашЂ, за нашЂ езмкЂ сложенЂ, а туђе е туђе—■ ако ћемо му и караифиле и ружице за капузадћвати. Ои слого, кад' ли ћешЂ насЂ обрадовати? Ал' дедерЂ што бм нзмђ сада валлло чинити, кудЂ ли се за сада обратити, докђ се јошђ — забацугоћ' властита слова и нашЂ правми вити? — Ако хон нанредак -б желишЂ , а то валада желишђ , а опо, да небуде кано одђ тебе, ево ти шал ^змЂ: ,,Мов посл^здн^з мбн ли и р1зчи о нашима верстописнм'," подаи и\'б у Зори уштампати, пакЂ ћешЂ се обсв^здочит', да ће ти напредша 6 б 1 ти , и да ћешЂ сапосленикахЂ добит', и да ће 1и Зора баремЂ мерчити, ако и несване.Да пак' немБ1СЛИШЂ , да н са Загребцим' у вданЂ рогЂ пушем-Б, (ков пБихове рсвности ради веле лгобимЂ, и много штуемћ), ево ти прилажемћ и гошђ бдаиЂ саставакг: „О кнкиженству и изображености , " у кому и Загребце коримЂ ради ИБИХОВБ1ХЂ гр ^хахђ, н нзђ тога можешЂ мого вскрсностБ н лгобавБ прама нашемБ красноМЂ народу и кнБиженству вид1зти.*) Н самБ веће отешчао за писан ^з, ал' си и пакЂ за дужиостБ сматрамЂ, сваиога, кои странпутице иде , опоменит', и укорит'. — 1 ошђ ти прилажемЂ одђ Г. СтЉпана Латковића саставакЂ о врачарам', вилама , и т. д. али и онђ жели, да буде онако уштампанЂ, нако в написанЂ. За оправданг. твое промћне, премда 8ар1еп118 е«1 шп1аге бепкеаИаш 111 гаеПиз, можешЂ се гђ мвлбшђ нре,1Говором 'б ево овако изговорит': ,,Премда л Берлићеве мБ1сли иисамБ, опетЂ ован чланакЂ одђ н1зга примамЂ, и ево га приобћувмЂ, сђ одлукомђ, да ћу га послушатн само у толнво, да ћу одђ сада у Зору члаике ставллти сђ опбшђ верстописомЂ уштамнане , сђ коимђ су писани. Н оставмЂ при мому верстонису, а другоиЂ буди волбно писат', како хоће п ћу драговолБно прнмигн, пакЂ кои перстОписЂ вндимђ ДЗ в преважнш н облгоблћнш , онога ћу се каснјв и а держати. А. К," *) Оваи ч члаиакЂ у Зори брон 18., 19.,20. уштампанЂ, Б.