Podunavka Beograd

$

Л? зз.

Београдљ 14. Августа.

1847.

СРЕБРОЛЈОБЦУ. Коме течеињ? ком' ли чувашт« Небровно благо то? НесрећнмпгБ те кое чиин, врЂ ти етвара брнга сто; Тим' заузет'Б и неммслишч, На живота овог' кран т Већт. на благу да вочивашт.; То е теби овде раи. Рад' би знати, какавт. нмашт. тб1 у тво10и ћупи планБ? Кадт. кромБ другогЋ и то велншт.: „Хл-ибч. немора бити слант."! Кадт. 6б1 свуда, кудт. погледашч., Блистало се злато текЂ, Неснтоме то 6м валћда Твоме срцу 6б1о лекЂ. А нсзнашБ ли: како с' кан Некад' онаи неснтљ Мндб, Да — што дирне — будс злато> Кога иекат' небБ1 стб ^ дђ ; Непоже се злато естн, Па кадт. стаде морит' гладк, Вмша помоћБ да нсдође, Отиш'о б' у вћчнми ладћ. Или мб^слишб, тм џимрЈо! Да прежипишЂ опан сп Љ тђ ? Н !е тако: докб скомрачиш-ђ, Тб1 ћешт. клонут' као цв & тђ * Та искупнт' синнб1мб блаГОМБ Немож' нико живот' свои, Ков теби обећава Умт. помраченч. валвда твоВ. Све те ммелв коекакве, Што нћгувшБ воћБ и дант>. Нвшта друго, вћруи, нису, Само едан-Б варлБИВБ санг;

Часљ кад' до^е, и покуца Смртв на вратн дома твогб, Опростит' се — хоћешЂ нећешг Тада морашЂ блага свогб. Чнм*б ћешБ, ммсли! тм сад *б поћи У подземнБш стрбшнБш гробљ?' Сљ дв ^ три даске, иешто платна, К'о свак' сужант. смрти робљ, Вери дакле паметБ болго, И цебуди вазда лудт., ВећБ уживаи, докб е часа, Што т' набави свонскш трудЂ* Силно благо — да тн лежа Н1е т' зато дао Б огћ: ВећБ е дао, да уживашт., И помажешБ ближнћгЂ твогб., Живи дакле задоволкно ОдвећЂ кратакЂ оваи веКЂ, Док' на врати непочуешЂ СмртногЂ мача немил' звекЂ; Гради славне задужбине, Свогђ еномена единБ стубЂ,. Кои с' неће уннштати Ка огроммБ! н горе дубЂ*. ВећЂ и онда, кад' престапе У жилама тећн т' крнБ, И подђ зсмлбомђ кад' се цриом-Б Ганит' зачне тобомЂ црвЂГ Добра д-ћла чуватиће Овде навћкЂ споменЂ твои. Тако ради, ако желишЂ Да доездишЂ мети тои!!Г! •вда†Фрушкогор»и»ч.

\ ./i, » 1 %.

Г г(