Podunavka Beograd

130

полза за шгославенску кнђижевНОСТБ ОДЂ ОБШТБГЂ УПОТРЕБЛЕНШ КУИЛЛСКЕ, АЗБУКЕ. (Шђ г . Александра Стончковића: „Истори Слооенскогт. Богослужснјл и Т. Д,") Већа мастБ од-н стране Латшсгсе иеувиђа ползузанашу кнћинсевпоств одб обштеп> употреблеша КгрЈллске азбуке, него »шсли и крђпко држи , да иамЋ двостручност^ пирма иипгга иесмета на путу образовани и ичпредка иародн Т згђ . Но ти се у томе вво варацо. — Нитцо свое мнћше снрху тогт. предмета искрен1е и истинитпе н!б испов1.д10, него онаи Чехљ Вт. Л. К. у 25 ч. Подуиавке одт> год. 1844. „Красно бм О1лло, вели оиљ, да сви Славаии едно писмо и еданЂ правописЋ и»?а(0, Нг.иова бш укупна кнБижевиостБ онда могла и бргке и крћпчје процвћтати. 6рг> данасљ међљ Славнншма, кои се са Лат^нскимх. писменмма служе, онаи само ЧехЋ, ШтаерацЂ и т. д. одћ Руске и Србске кнЋижевности нћшто чита и зна^ кои окромЋ тегобе езмка и тежкоћу разликук>ћи се писмена надвлада — —• —•. „С ћ друге стране познае до душе РусЂ и СрбинЋ ЛатЈнска гшсмена све едно као и свои, ерЂ Ш, ако се сђ егропеискомЂ кнђижеиноцЈћу упознати жели, потребуе; али ипакЂ сђ одвећЂ великомЂ лгобавго иаклонћнЂ е сво10и Кгр1ллит цм, кон е душевна одћћа нћгове народности; па зато свакш производЂ духа СлавлнскогЋ, кои у ову одћћу обученЂ Н1е, изћ предсуде или изђ когђ другогЋ узрока непочитуе миого; чега бм тежко бмло, да нису знаменн писана различиа . .— Да сви Славани едно писмо имаго : тадЋ бм Полвско кнБИжество за цћло међу Русшма и Србмма више цћнћно и опр1ателћно бмло; имало бм више читателн и купаца , а сћ друге бвг стране тако исто бм јјо сђ РускимЂ и Србскимћ кивижествоиЂ кодЂ Чеха, Словенаца Краински, Штаерски и г. д. Тако дакле двоструко писмо отегоћуе кт.ии>евно приближавацћ Славнна. — Ал' та двостручноств писма е наишкодлвив1а за кнБизкество Шжнм Славлна, кое е истомћ вицати почело. Славонцм, Хорвати, Срби, Далматинцм и т. д. имаго еданЋ обштми езмкћ , ерв на о»е мале различности , кое се налазе, н !е вредпо ни назити. Само нћколико писмена ш раздружуе. Па опет«, се 1ллгрска и Србска киЋижевностБ као туђе гледаго , као да се и непознак). ЗарБ негледаго многи 1ллгри изђ

предсуде прама азбуки ладнокрвио па Србску, а Срби опетЋ на 1ллурску кнБижевностБ, мнслећи, да е доста, да 1ллгр в Лат^нску само, а СрбинЂ само Кгриллску кнвигу чита! — За ншоеу е кпшжев71остг> та двостручностг•> писанп тежши оковг , и иремда човекЂ и у оковмма може напредЋ корачати, опетЋ другче иде, кадЂ е свободанЂ!!" Вреа^е е ту, да се Римсиа иаша браћа већЋ еданпутЋ освободе одћ тогћ тежкогЋ окова, и да продуже свого Кгр1ллску кнБизневно .стБ, одђ кое тако лћпе сиоменике имаго. Тмме бм едпомћ укупнолЈЋ ШзкиославенскомЋ кнБижеству темелБ полозкили, кое бм и брзке и крћпчје процв1 '.тало, него што цвћтаго садашнн различпошћу писма раздвоеиа кнБижества наша Раздвоена, велимЂ , ерЂ што се ма полго едиога уради, то за друго цосве несуштестиуе. Ово кнБизкевницм наши одђ обе стране и самвшЋ дћломЂзасвћдочаваго. 'Гако Г. Славолгобв ВрбаичићЋ, АдвокатЂ и УчредникЋ обштегЂ Загребачкоп. Колеидара, издае у овомћ манћ саставке одћ Г. Вука С. Караџића, и совћте здравога разума одђ Дос1веа Обрадовића; тако и наинов1е ићки млади 1ллг -рски родолгобцг>1 пренечатали су Басне Дос10ел Обрадовића у другои свезки „8ћ1гке когЈбпШ кпЈ1§аћ": а напротивЋ говори се, да Г. Вук-ђ иам ]'Јрава сђ Кур1ллски писменм препечатати Ченгић - Агу , кое е умопроизводЂ Г. Ивана Мазкуранића, 1ллг-рскогЂ ЛексикограФа.*) Незначили ово одђ едногЋ посла, и одђ сдногћ трошка правити два ? А то тако мора бмти све дотле, докле се Латшска мана полутииа непридрузки иашои већои и крћпчи!Ои.

*) Тако е и Г. Мар1ановићЂ кнвнжицу свон>: „УевеЦе Мајке 81атоте ргј иЛајг вуоје ксегп 1_.еро1е 8гет!се. 1 4. н сч. вдцвшт. и СБ другимт. словиа печатати хтео, на стр. 20 овако взасиввшв се: ,,Вис1ис (1а вегско-81атепвкЗћ-ј-) И' оћјспо 1ако т.уа1нћ Суг'|Ц|{|ћ к1оуа 0У(1авпја (ОсЉчка 1845.) 1:8сагпа јо« пенпа, га1о, пешо^аве ве ро иашегги о V о ј ре$пнс1 \ ј еЛпо 1 (1 гп § о р 1 8гоо, гаД} трсе игајетпрх^ј иро^гећШ." ђ) Односително на ово »Љсто Г. Готх.Варонт. ПроФФ -Иринчкш у вдномћ своит. на мене управл &номт. писму сл4дугоћа прнмЉчава: „Паименован!;: грчво- и рнмскославенска слова врло 6 смћшно. Тако бм сматргоућ' на родослов! већ'1> Грх1> своа слова морао назвати: ФеничКо-грчка, нлн хебреиско-грчка; Л ат и н т> своа: Фенвчкогрчко-латинсва; а Нћиацг своа: Феничко -грчко-латинскоН &мачка. По овомЂдакле родорловш новп кврнлска слова нмала бм се иазватн ие грч к о-с л а вен с к а , него Феничко -грчко-старославенско-нивославенска, илн 10ште дослћдн'ш: Феннчко -грчко -ноихичко -врменско-старослат аеиско — новославенска слова. Ето взмб готове Бабц« лонске ку.че.'*