Podunavka Beograd

ЖЖ"У Г Ж"*«Ж^ЖЖ'®изђ Београда у Итал1Н) (аустрјиску) прошиогђ 1847. лБта. (Продуженћ.) МиланЂ има многе, величанствене и лћпо пограђене палате. Међу овима одликуго се: палата кралћвска. У овои су сћдили некада Висконти, владаоци Милаиа; поновлћна е 1774. год. и оправлћна, као што сада изгледа. У нбои сћди вице-кралв ломбардо-млетачке кралћвине. Ц. кр. вилла, пограђена г. 1790. одђ бечкогљ архитекта Полака и по наредби грофа Лудовика БелђЈоза, кои е у оно време ималацЂ те куће бмо. Она лежи на краи вароши близу променаде сћверне и служи за пребмванћ лћтно породици вице-кралћвои. Између приватнм палата одликушсе:Лнони, Аркинти, Белђјозо, Бесано, Брока, касино племића; трговаца: Гавази, Лита, Меларђш, Пасалака, Раимонди, СаФорити, 'Гаверна, ТарзисЂ,Траверзи,Борбино, Кавезала, Самоиловљ (руске породице), Убалди, Боромео и т. д. Нвнм заведен1н налази се у Милану: 1.) Палата Брера, пређе езуитсти намастирЂ. Лћпа грађевина одђ архитекта Рикитн. На ступнљима штатуе: Бекаргв и пћсника Паринхн , прва одт> Михаила Маркеза, а друга одђ Гавтана Монти. Све струке нвногб обучавана саставлћне су у овои палати, као: а.) Институтт. наука, кнвижевности и умћтности, подигнутЂ 1802. Ииа чланова, кои плату примаго и почестнм; ншова е дужноств да у трагЂ уђу одкривеннма полезнммЂ и да побуде на савршенство св1К) наука. б.) Академјн краснм умћтностји, саставлћна е изђ наиодличн1и умћтника, међу кое се приман) и лгобителБи безЂ разлике реда и могућства.

в.) Библ1отека, у коши у више сала налази се много хиллда кнвига, и знатнми брои рукописа. БвЈла е такође езуитска. г.) Галер1н образа, дћли се ка више сала; прва сала названа I. К. Прокочини има живописе слћдугоћи умћтника, подђ броемЂ 1. / орданЂ Лковг , 2. ТицГанЂ , 6. Салмеђа , 7. Впнђ Дикг, 10. Паризг Вордоие, 26. ГверхинЂ , 16. и 20. РубенсЂ , 17, ДоминикинЂ , 18. Л. ЛлбанЂ, 19. Августшњ НарахЂ, 27. I. К. Прокочини, 32. 35. и 37. Трити , 33. ДанилЂ Креспи, 36. и 45. Антоше Кампа. Друга сала: Бенвелуто де Гарафоло 46., Тинторето 47., Павле Веронескги 49. 50. и 51. Да Понте прозванми Бассано 53., Бонвичино прозванми Морето 56. 65. и 66., Вито Тимотее 58., Романо Ероме 59., Павле Веронескхп 61. и 71., Лко†Палма 69. Сала трећа. У овои се налазе стари образи врло знатни за истор1ГО живописа: СтефанЂ одЂ Фераре бр. 73., КарлЂ Кривели 78. и 79., Монтаил 86., ђентила Белини 90., Никола Пизани 94., Бернардинт> Маркези 95., Чима де КоненЂхано 96., 1ованЂ Санзхо, отацЂ РафаиловЂ, 97., 1ованЂ Франча 101., Монтенл 105., Карадини\(У7., Павле Веронесии 112. Сала четврта: ВанЂ Тилелг 151., Морилло 154., Впнђ ДикЂ 156. Богородица и дћте ИсусЂ сматра се као посао Гвида Рени. I. К. Морони бр. 157., Лаврентхе Кочта 140., Раиболини, прозванни Франча 142., ВикторЂ Карпаео 144., Бернардинт, Кампи 147., Кноллерг 175., ВанЂ Д нкђ 185., ЦесарЂ де Сесто ФранцЂ Албано 185., АннибалЂ Карахе 202., Бвнвенуто де Гарафоно 206., Јованг Белини 209. АврамЂ тера АгарЂ и Исмаила одђ Гера > миа214.,ИсусЂмртавЂОДЂЛ/о«геил. Удаа Марина одђ Рафаила 230., ТицханЂ 230., Гвидо 237., Каналето 246. и 248., БернардинЂ Хуини 248. и 248., Рембранди 251., ВеласнвецЂ 254., Бонфаго 257., РубенсЂ 265. и 271,, Ванг Днкђ 268., ГелдорпЂ 270., МенесЂ 272., Бонвилино прозванми Морато 278.,