Podunavka Beograd

ганпо едне женске сасвимЂ протнвне, у крнтпзиранм употребитн зна! — И заиста едапт. иоле изобран:ент. иужкарацЋ илн женскинн ств!дила 6бј се оваквимт. рћчма и у разговору послужити се, а камо ли ш у Новнае и то „Просветне" ставити! Хвала вамЂ и на Просветнимт> Новинама, кадт, овако коешта у нви трпате! Критнка те краткокосе састои се у извјннш р-ћчш н у подвикиванго: „ камо та срећа Господине, да ниси писао ! 6 л за уши довукао? Сирома Женскт Воспитателг,/ кокоши га разумеле; ћути кебо! Еп хондро кефалосв/ Вагие жене лееу вамЋ ноеце; грло вратиломЂ провал^но " и т. д. Овакове изсм-ћнтелне и поругателне изразе само каква неваллла новосадска пилнрица, или служкинн, кои се по буџацима повлачи, ноже знати и у разговору 1и употребити, а едант. мужкарацљ или женскинл, кон се за добро воспитану издае, никако. Кт, овомђ обучена е та критика у грднго н вређанћ наше браће и наши сестара у Далмац1н и Хрватскои, кадЂ оне р4чи, ков онн у другомт. смБ1слу у потреблнваш него МБ1, стеницама, нштерицама и крллма назмва; и ову грдиго држн та наша краткокоса — за нешто л4по и оштроумно! — Л ми1слнм1., да 6 б 1 наша браћа н наше сестре, у Далмацш н Хрватскон живеће, са истммђ правомћ могле и наше неке рћчи коечимт. назвтатн; но п таково што до данасв нигди читала нисамБ. Садт. св 4 тђ нека суди, да л' има право таи кригичарЂ Воспитателн Женскогљ и они, кон као онт. мБгсле, илн наша браћа и наше сестре у Далиацш и Хрватскои? Кои грди нб Ј овђ езћ1К1>, таи грди н нашЂ, а кои ружи нашЂ, таи ружи и нбинђ езБ1К -б. — Дал& види се нзт. исте вритике, да та немиришлава Босилвка ништа не зна, кадт. и Чехе за МЈгославеие држи. Но да! она е валвда хт-ћда Чехе и Чешкин^ наружити зато, што она за ВоспитателБку Н1е примл^ћна. —• Дћпа 6 б 1 воспнтате.н.ка Гилиа. кадг е тако езвтчна, н штета, што е за добро воспитано челаде не признаемо! Та коприва, не Босилкка, назБшлћ Воспитателн Женскогт. развратнтелћмт. иашим-в, а н напротивЂ све мое другарице ув^ћрити могу, да у Воспитателш Женсвом-г. ништа развратително нема; шта више, онђ е за насЂ пуна Л1ЈПБ1 примћра кнбигз . И камо срећа, да подобногт. садржаа више кнБИга имамо, те не 6 б 1 принуђене бб1ле оно читати, што нашемљ полу ше сходно. Наипосле не могу пропустити, да не напоменемЂ, да 6б1 критичарка Воспитатела Женскогт. онда УчредникЂ М иј Издано н печатано у Правителств

ползу кнБижевну принела н услугу учинила, кадт. 6б4 онаи комадЂ „ЏандрлшвЂ човекг ," кои е у нашемЂ позоришту представланЂ, критизнрала. Но ипаКЂ ако 6 б1 сачнвитела ЦандрлБивогЂ човека онако ружнла, као Воспитатела ЖенскогЂ, не 6 бј јои се опростило; ерЂ сачинителБ шв кривЂ, што онако ружна чуства и мБ1сли о женскомЂ полу има ! — Сачинителв реченогЂ комада валБда е хтћо, по наслову судећи, показати, како е ружно џандрлБивБШЂ човекомЂ бмти. Но изђ ц-ћлогЂ комада, колико самБ га при представланго схватити могла, внди се, да му н !е нам4ра за рукомЂ изншла. Шта више: онђ жене у томђ „ЏандрлшвомЂ човеку и више опорочава него лшде, кадЂ описушћи, како е жена тогђ џандрлБивогЂ човека на балЂ ишла, каже: да жене само горнт сукнго чисту имаду, а долг>не су имЂ све прлаве и мастне. — Ло жалостнвш сачинителго! ЗарЂ ти и то не знашЂ, да и наисиротше жене, па и саме служкин -ћ, кадЂ на балЂ иду, труде се све халвине на себи чисте иматн, а камо ли да то една отмћиш женска чинила не 6 б1? Та нечистота в и кодђ мужкараца еданЂ одђ наивећи порока, а камо ли кодђ насЂ женскина; и кои 6 бј то мужЂ 6 бго, кои не бм на свого жену викао и спрамЂ н^ћ се џандрлвивЂ показао, да е сђ нечистимЂ и прлавимЂ сукиама на балт. нћи види?! I— Изђ овогђ едногЂ само прим^ра видн се, да е сачинителБ „Џандрлг >ивогЂ човека " едно хт&о, а овамо му друго изишло, и да врло ружно о женскомђ полу мб1сли ! ОваКО мб1слимђ н, и све мов другарице, о овомђ предмету, кое су при представланго истогђ у позоришту бћхле, н коима смо мм припов-ћдале; зато нисамБ могла ни пропустити, да о овомђ штогодђ не кажемЂ. Да д-ћло предЂ собомЂ имамЂ, н 6 б 1 1 ошђ штогодђ и више о н-ћму рекла; но овако нека и ово буде доста. У будуће пакЂ, особито ако ЏандрлшвЂ човекЂ сђ прлавимЂ сукнама и изђ печатнћ изиђе, бБ^ће н више. вдна Београђанка.

НОВА КНБИГА. ВелизарГп господшш Мармонтвлн, члена академгв французскогЂ взика, са славенскогЂ на срб• скгп взикЂ преведенЂ. ИзданЂ трошкомЂ С. В. П. Ц Београду, печатано у правителственоп кншгопечатнги ћ'н. СрбскогЂ 1847.— На 8-ку, стр. IV., 14о. — Цћна: 6. гр.

ошђ ПоповићЂ. енон КнБигопечатнви у Београду.