Podunavka Beograd

ића взикословна приж&чашл на предеоворг " кт> овоме моеиЂ прневоду. Али опетљ не могу оставити да не споменемљ да господинђ са два крста нема право што казке да л Србима намећемг некакавЂ бЗикЂ. Н самг. се трудио и еднако се трудим-Б да бмхЂ езиктЈ нашљ, и то колико е могуће свега народа Српскога, показао какављ е, и да 6 мхђ правила нћгова скупЈо и у редљ намћст1о. Ако господинћ са два крста оваи трудЂ мои не назива наметанћм-Б езика, него заиста мисли да н Србима какавЂ езикЂ намећемЂ, нека то покаже мћстимице и посвћдочи моиемЂ риенима. На 2.) Што самв н казао да е св. 1ованЂ у пустинви ео скакавце а не вршке одг траве или ластарт, , у томе нити сами се повео по Лутеру ни по Латинскои цркви, него по Рускои цркви и по свлтШше.пу синоду. У Рускоме еванђелио кое е уПетербургу по заповиести цараАлександра, „вддгослсвенГемг же Сткишдгш ПрлвителствгЈкзфлгш Ксерсспискдгш С1"Н0ДД" наштампано 1820. године, и кое у предговору препоручуго народу да чита: „МихаилЂ , МитрополитЂ Новгородскш и Санктпетербургсши, Серафимг, МитрополитЂ Московск1и и Коломенсши, Филаретк, Арх1епископЂ Тверск1и и Кашинсши," — стои на обадва поменута мћета: „акридг>1, и а да не бм ко криво помислио да ова риечв значи друго што осимђ скакавци, стои додато долК подђ крстићемЂ: „ Родг саранчи ." Л самв волћо у овоме држати се данашнвиехЂ РускиехЂ богослова него ли ГрчкиехЂ између осталиехЂ узрока и за то, што су данашнБИ Грчки богослови понаивише самоуци и овиемЂ се посломђ забавлнго само узгррдЂ, као и наши, а у Руса се то учи као што треба, и кои за таи посао н1е. онаи се унг. и не миеша. Ова е распра садЂ свршена само за то што су Руси тако казали, па и и по пвима; а.ш кадЂ не 6 б 1 тога узрока 6 б!ло , него кадЂ 6 б 1 валлло трагкити по кнвигама учениехЂ лгоди шта значи Грчка риечБ анрист,. п 6 бјхђ мисл10 да еданЂ Нћм;ачки, Француски и.ш Анг.ииски правб1и филологђ зна болћ старб!« Грчкш взикђ одђ св 1 го данашнБиехЂ ГрчкиехЂ даскала и логјотата. као штосмо видКли у свое нрјеме да едаиЂ ЧехЂ или КранлцЂ или СловакЂ зна болК Славенскчи (нашЂ црквенБ1и) взикђ одђ св1го нашиехЂ богослова и проФесора Сиавенснога езика и богослов!е. А оваки Европски филолози , као н. пр. СтеФанусЂ, БретшнаидерЂ. Папе и т. д. да риечБ акрисг значи што друго до скакаеацг немаго никаква другога спомена осимђ да е 6 бјло лгоди кои су безЂ

и кака узрока по сво!ои волби хтћли наметнути !Ои да значи и врхове одг траве. Ако ли господинђ са два крста мисли одђ мене друкч1е за Европске и данашнК Грчке Филологе, да се повратимо опетЂ кђ Русима: кадЂ е онђ противЂ мене узео за свћдочанство рћчникЂ Алекс1ева (кои е првБш путЂ наштампанЂ 1773. године), онђ мора призиати да више валн вћровати рћчнику I Руске академгв (кои е наштампанЂ много пос.не) него ли ономе старгему вднога чов$ка. А у рћчнику Руске академје кодђ риечн акрида стои оовако: „Лнрида, иди, с. јк. мн. 1. скл. Греч. Б олбшаго роду саранча, водн1цаасл вђ странахЂ Аз1и и Афрнки, которуго мног1е народБ1 издревле вђ пиицу употреблнли. По сеи причинћ Д!одорЂ Сицил1иск1и и СтралонЂ назБшаготЂ АравланЂ АкридоФагами, т. е. пругондцами. 1удеи такЂже, какЂ и сосћди ихђ , употреблн.ш акридв вђ пишу, что книга ЛевитЂ 11. 22. свидћтелств ^етЂ. С1н да нсте отђ сихђ вруха и подобнан ему ... и акриду и подобнан еи. АкридБ! по Гречески точно то значатЂ, что по Славенски Прузи, по Росс1иски Саранча, назБшаетса, а не бБкне какое, какЂ нћкоторБ1е толкуготЂ." А кодђ пруги овако: „ Пруги, овЋу и ПружГе, жгл , с. ср. 2. скл. Сл. Саранча. Се азЂ наведу заутра пруги многи. Исх. 10. 4." А и изђ самога словара Алекшева да е господинђ са два крста преписао редомЂ риечи (мћсто што ихђ е поизраставлно и гдћкое изостав1о) видћло 6 бх се да Алекс1евЂ само показуе како су други о томе мислили и говори.ш, и све узевши едно сђ другиемЂ да е више сђ мое стране него са стране господина са два крста. За оправданћ АлексЈева ево овдћ нћговиехЂ риечи редомЂ. Кодљ риечи акриди онђ каже ово: „ А кргдш, Греч. упоминаготсл у Марка вђгл .1. стих. 0. Е стб пиш,а св. 1оанна Предтечи, кол у Матееа гл. 3. ст. 4. названа пружЈемЂ или пругами. А по сказанао Исидора ПилусЈота сутБ вергшш билгл или деревцехг, По Лат. 1осиб1ае то еств саранча. У св. веофилакта вђ толкова!пи па \1атееа значитђ родЂ зе.нл, которое назБшаетсн Малатра. Ииме зке иисатели подђ именем Акргдт, разумћготђ особенБШ родЂ насћкоммхЂ. вђ пипгу употреблае-.плхЂ, Тремел. на гл. 11. Левитт^." А кодђ риечи пружге ово ка;ке: „Нружге, пруги и прули, нросто назБ1ваеман саранча, по Лат. 1осив1ае. Р одђ насћкомБ1ХЂ, полдагошихђ вснкое растћн1е и плодб 1 земнБге, какЂ видно вђ книгћ Нсход. гл. 10. 4. 5. и 6. Псалм. 104. 34. 'ГакЂ же бабочки на вершинахЂ 6б1л1л травпаго саднн^еси, одкуда и наЗБшаготси по Греч. ИсидорЂ Пи.13'-