Podunavka Beograd

V * > \ ' ' • *

58

„говоришЂ, текЂ да ст> тобомт> светг. уста измива," рекне се ономе, кои што непаметно ради или говори. Камџгашг, а; такса, кон се наплаћуе на кола, и друго коешта, кадЂ за време вашара у варошБ улазе. Кан%, нп; месо оно внше трепавица, на чему обрве с1ое. Карабол, ов; растћше, кога е плодђ наликЂ на гроздЂ; овде ово зову лурећепЂ. Клечати, амг; простирке, кецелћ, торбе и т. д. шарати. Клицати, а; Јсјшеп. Кокоравг, а, <?; коврчасте косе. Комешати, амг\ мешати, муткти: узкомеша ме узмучи ме; комеша ме,мучи ме, превраћа ми црева. Коичати, амг; дрво конопцемЂ у бого умоченБШЂ. за тесанћ бележити. Коншцг, а; дрво у стоелвку (у речн. стелвка), или и у землго забодено, на комђ се витао окреће. Конобати се, амт> се; са живлћнћмЂ какогодЂ на краи излазити, исплетати. Косирити се, имт, се; у оду са уздигнутомЂ главомђ изпршено ув1ати се. КравалЂ, лк; ело, кое се за оншмђ, кои е у сватови, носи; одтудЂ КравалЂпоша, е; коа кравалв носи. Кравити, имг,; што смрзнуто, залеђено, да се одгрева, отопн метати или држати. Кркати, амг: загушлљиво а почесто кашлнти. Кужелг,, жла; два повесма уедно везана; в. десетићЂ. Купацг, пца; меричнца одђ оке, а и понче, ко10мћ се ушурЂ (уамв) узима. Курталисати, ишемг; избавити, излечптн. Лаксити, си; сукце каДЂ ближе кђ западу иде, рекне се : „лакси сунце ;" (одтудЂ: малаксати?). Ластавица , е; свака она гк.гћботина у главчине одђ кола, у кого се спице (паоци) удараго. Ластавичити, имг; иглћбити главчину. Ластавичнлкг ,, а; сврдо, коимђ се за ластавнце врти ; овде се зове чаличннкч,. Лигиити; „неће га лишити," „јшслишђ да ће те лишити," дакле што и: избавити, проћи. Логомг, нарћчГе; не легки логомђ , т. е. гме пао у кревегЂ. него одећи не моке. Лучацг, чца; 1. дрво, кое дужЂ колевке одозго стои, те неда, да оно, чимђ е деге одђ мува

или комараца покривено, падне му на уста; 2. гроздЂ сђ лозомђ одсеченЂ. Лгока, е; 1. на караблви и другимЂ свиралама свака рупа; 2. у сата меденогЂ она свака имица, в'. окце. ... Ма.плазг, а; кои слабо што научити мо;ке и Хоће. Мезул$, лл; коч!е беЗЂ левчји. Меиуша, е; трава мекана, ситпа; а и сено одђ нћ. Метевг, «; место, гди се марви полаже (меће). „Тежи на срои метевт»;" рекне се о ономв човеку, кои се кудгоДЋ одселјо, али текЂ нв може да заборави с!л>го постоибину, него е обилази, или се и поврати у нго. Мобити, имг; мобу имати. Мрежаге, га\ оно, што у речн. ироиш&. Мрмоллкг, лђкп; мала животипБица у води, Павечар% , рл; вече дана когђ , увече познатогЂ каквогЂ дана. „Познае се свечарЂ по навечарго;" „св. Сави поготарћ, вернгама навечарћ." НаврапЂити, имг, наговоритн кога на како†посао, кои ће зло по нћга испасти. Називало, ла; туђа мука присвоена; „нћгово називало, а т^ђе издирало." Наканг,ити се, имг се; спустити канћ; у неповолБности каквои очи и оно, шго е подђ обрвама, спустити доле, оборитн. Накарадало, ла; кои зна коешта приповедати. Накарадатгс, амг; коешта приповедати; „накарада, као баба у болести," Напакостити, имг: саврш. одђ пакостити. Наснивати, амг; оснутакЂ довршивати. Насуморити се, имг се; у неповолБности каквоб сневеселити се у лицу. Насуморило се време; натуштило се. Натрапати, амг; неразгове гно и какогодЂ, крупно написати или навезти. Натрапати, амг\ ; у помрчини на штогодђ наићи, нагазити. Натругшти, имг , саврш.; напакостити, зло за зло вратити коме; „ Богђ му натрунт;" напакост1о; злв1ИЂ му вратјо. Натрутагп,, тна, о; слабЂ; слаба здравлн. Наустггице, нарћч.; што и устмено. Недорастникг, а; мужко дете нашегЂ злотвора; а Недорастгшца, це; женско, што мужко недорастНИКЂ. Недостижагсг, жна, о; у послу надзаданЂ. Недотка, ие: кадЂ се на неумереномЂ нли кон утиче разбого ткагоћи пократи, онда се св едне стране не саб1н добро повучица, него