Podunavka Beograd

остае платно редко; то се зове недотка; долази недотка. НекЂ) у пословици: некЂ е тврђш одђ камена; т. е. ЈЈеманб. ип; оскудостг.; ашвн у свакомЂ неманго. Нерастг, а; бсс ббег. Обезочити, имг, сазрш.; немати стмда ни срамз; обезобразити. ОбигЛип; не зна никаковш обин^; т. е. нема лукавства. Обколети, е.пг; или Обколити, пмђ , саврш.; итппдеп. Ободна, н недела; 6 посленви, тежачки дана преко неделћ. Образдакг,, дка; оно, што се одг. велике или неравне, нееднаке, врлетне нвиве у еданЂ ма захвати, те се оре. Ово се зове и: с )имка, сманнн. дилкчица. Обрвка, ке; у брда она два дужна. усмолћномг. ншцомчј (концемг.) обмотана дрвета. (Далћ слћдуе.)

изђ Београда у Итал1го (аустршску) прошлогђ 1847. л^та. (Свршетак!..) Тревизо е варошх. са 15.000. нштелн. Има цркву катедралну и другу едну: св. Николе, подигнуту одђ папе Бенедикта XI., палате: суда и новм тамница, атенеумт. наука и шшнжества, нвне школе, башту ботаничку и за землводћлје (агрикултурну), библЈотеку са више одб 30 .000 кнвига, велиши театерЂ. Варошв с.е у вече освћт.ш гасомЂ. Удина е поглавито мћсто Фр^ала италЈанскогђ . Столица негда патр1арха аквилеископ., а после подђ републикомЂ млетачкомЂ столица епискона. Има старши и ноббш семинарЂ, заложиште, болницу, лвну библ10теку и приватну: гроФа Флор1а, театерЂ, институтЂ ФилхарвшничК1и и драматичкш, палату негда патр!архову а после илетачки заповКдника, судЂ криминалнши; житела има 24.000. Изђ Удине идућн у Горицу, путникЂ оставлн землго италјанску и ступа на ону, гдћ већЂ славенс «1и народЂ живи. Идући изђ едне у другу одђ поменути вароша у еднимђ колима са више женски особа, чуемЋ едну одђ нђи гдћ проговори езикомЂ славенско-кранвсвимђ (Кранвци себе називаго Словенци.),

Колико е за путннка, крозг. Италћо (аЈСтр!иску) пролазећегЂ, прјнтно, квдђ види ону красну равницу, кого са сћвера горе алписке а сђ гожне стране Апенини красе, преко кое свуда унакрстЂ понаправлани су добри путовп, толике вароши и мћста, све сђ каменитимЂ старимЂ кућама и свима у нвима за побожности, науке, радиноств и увеселКнћ подигнута заведенн; толико су се мени више !ошђ допала и омилила она наилћпше урађена пола. Нема тамо нигдћ нразне землћ, нема трмн и не искрчене землћ; све е то у н&иве и ливаде преобраћено, све живомђ оградомЂ опасано, све полћ у едно узевшн показуе се оку | као еданЂ весело изгледагоћш вртЂ. Само онаи | краи око Мантуе, кои е мочаранЂ, не изгледа | тако лћпо; ал' и онђ, идући изђ речене вароши у Верону, показуе полн пириичомЂ засћнна и то врло пространа. Ове баре служе, да се шчри; риначЂ може подђ воду ставити. кадЂ треба. Па ј ова лћпа и тако добро и прилћжно обрађена земли, само е зато овака, што е трудомЂ човечесI кимђ до садашнћгЂ свогђ станн дотерана; ерЂ | безЂ гноенл тамо слабо бм што родило; цћло \ е површћ зема.шско шлгонакЂ, поврхЂ овогђ зем| лл наплавлћна. Истина, да е сама природа ИI талш (аустр1искои) многа езера и рћке дала; ал' | су Игал !лми после изђ овбј канале иа све стране | прокопали н себи воде на нвиве и ливаде дове! ли, да се готово суше не бое; кадЂ годђ газда | одђ землћ хоће, онђ е водомђ потопити и ову \ опетЂ у корито канала спустити може. Зато се \ тамо зеилћ оне скуплћ плаћаго, кое се лакше | наводнити могу; зато е обдржаванћ каиала наи| већа брига и паишн правителства и лоединм об; штина и имаоца земалл. Одђ наидревнш времена законици постое, како треба рћшавати и пресу| ђивати парнице породивше сеза узааћиванћ во| де, пролазаКЂ каиала и употреблнванћ воде изђ овм за наводннванћ надлежнм нвива н ливада. У цћлои кралћвини ломбардо-млетачкои • землћ принадлеже готово све богатммЂ лгодиа; \ зато таио села и селака као кодђ насв и нема; | него они, кои землго раде, обично су надничари, I кои кодђ самогЂ господара землћ или кодђ заI купца на надницу раде. Ал' зато опетЂ оеи | надничари болћ су одћвенн и болћ обмтали ^ите | и иамћштаи у овоме имаго, него иаши селлци, | кои су свое землћ гоеподари. I : || Нити самБ и вндјо тамо села, ејзо што су у р Срему и по Унгарш; иего села су тамо састав* дћна изђ самм селскн добара (као што у Бач«он