Podunavka Beograd

66

презр1ш1.мт. свое .шчне користи, а често ев краинвимЂ пожертвованћмЂ свое особности учинили; онђ не може не 6 бгги тронутљ величествомђ добродКтелви, онђ мора бмти побуђенЂ, да врлину, и заслуге овм велики мужева, да благод '1 >ншн свои добротвора достоино припозна и почитуе, мора се у срцу нћговоме запалити желн, да нвима подобан^ постаие, да примћру нБЈовомЂ елћдуе и подражава. •—- Тако празници, коима се споменЂ велики благодћн рода човеческогЂ слави, много приносе кђ облагорођенго и поболшашо човека, кадЂ погледЂ кт.говђ изђ праха земногЂ тћлеености кђ небеснои вмсини, душевности, кђ врлкни и добр6дћте .и.и тк>ди;:;у; зато се благородиии и мудрми обичаи нвнм торнЈества и праздника као едно одђ иаиснажнш средства кђ усавршенствовашо рода чокеческогЂ сматрати и припознати мора! Овакш тор ;«ественБ1и данЂ освануо е данасљ и за насЂ, у кои СрбинЂ сђ радошћу и поносомђ слави празникЂ едногЂ одђ наг ^већи мужева свога народа, и благодарно споминћ безсмртне заслуге едногЂ одђ наивећи благодћа србскогђ рода, првогЂ архјепископа и просвћтителл свогђ СветогЂ Саве! — кои е цћлни свои животђ обдћлаванш душевне нљиве србско-народногЂ живота посветш, — кои се одђ прве младости свое еднако до поздне смрти неуморно трудГо, кои цркву Христову кодђ Срба тврђе основати, свћтлостЂ науке еванђелске међу народомђ србскимЂ разширити, и свако словееио знавћ, свако средство кђ просвћти и !1апредку своме роду саобштити. — Зато нарочито сва учевна заведешл и школе србске, кои благородно опредћлћнћ то е, да дћло светога просвћтителн Саве далћ наставе, и кое управо зато нћга као свога заштитника и свои безсмртнни образацЂ почитуго, ка данашнБш данЂ торжествено славе празникЂ светогЂ свогђ патрона, величаго н преузносе похвалнимЂ пћсмама и словима преславна дћла нћгова, споминго велике заслуге нћгове за цркву и просвћштенћ србскогЂ рода, и виспреннмЂ примћромЂ н^говммђ побуђуго наставнике и питомце свое кђ подражаванго, и послћдованго нћговогЂ живота и дћиствованп. Заслуге светога Саве о утврђенго цркве Христове и о распространћнго просвћштена кодђ србскогЂ народа толике су, да ЈК потомци никадЂ доволвно похвалити не могу; оне су му кодђ благодарногЂ потомства пречастно име просвћтитела србскогЂ и небеснвш вћнацЂ светителн у

цркви Христовои задобиле, и тако су се у паметБ и у срдце србскога рода укорениле, да валБда нема Србина, коме небн бмле познате сђ именомЂ и заслуге светогЂ Саве, првогЂ архјепископа и просвћтителн србскогЂ, кои е као небеснБш цвћтЂ процвћтао на славнои лози дома НеманБиногЂ, на овомђ светомЂ стаблу и стубу србске народности, овомђ паллад^уму србско -народногЂ бћЉа и поноса, да на украшеше, на дику и на поносђ не само Србству но и цћломе Славенству служи. СрећанЂ си заиста народе србскЈИЈ кои међу твоимђ рођенимЂ праотцима имашЂ образце сваке човеческе врлине и добродћтелви, на коима се угледати, у народномђ поносу своме Снажити, и кђ врстномЂ и добродћтелномЂ животу храбрити и одушевлавати можешЂ. Покраи мудрм и славнм твои владатели: Неманћ, Уроша и Душана; покраи твои за вћру и отечество жертвовавши се витезова Лазара, Обилића и Карађорђа, имашЂ и образацЂ умнога витеза, учителн и просвћтителн, светћ !МЂ апостолима подобногЂ првосвештеника и учитела црквеногЂ светогЂ Саву! овогђ непобћдимогЂ борца и ревнитела на полго научне и црквене просвћте, кои е умћо презрћти сва блага земна, све угодности тћлесне овога свћта, а предпоставити овнмђ и избрати себи савршенје богатство науке и просвћте; кои е у станго бмо оставити великолћше и прјлтностјћ царскога двора, да као служителв Христо†и учителв родЂ свои изђ таме незнана на свћтлостб просвћштенн изводи, да га сђ истиномђ спасоносне науке Христове савршенхе упозна и у нбои утврди. —• Зато непропухитаи ни едиу при.шку, врлни народе србск1и, споминати, достоино хвалити и праздницима прославлати твов славне и велике предке и добротворе, ерЂ ће заиста спомеиЂ и примћрЂ НБЈове врлине свагда чудотворномЂ и светомЂ силомђ на твое облагорођенћ подћиствовати. (Дал4 сл^дув.)

(НаставакЋ.) Поумати се, ам% се , саврш.; умеренЈе одђ : полакомити се. Почепати , амЂ, саврш.; доста пута радЂ чега одлазити, и искати. Нребрати, беремг , саврш.; „нема ништа О дђ нћ-