Podunavka Beograd

га, пребрао е," вели се за онога, кои е на смрти. Цревртлг.иеЂ, а, о; пепостоанв у нарави. IЈренословити , мл«, саврш.; противно рећи, доказати; „неда ми ни прекословити;" т. е. неда ни бела зуба помолити. [Јримизгивало, ла; кои нерадо свашта еде, пробира много. Црелгизгивати, гуе.т; нерадо свашта емљ; оћу, нећу едемт>; бнркамЂ. Преручивати, чуемг; нзђ едногх> суда у други што сасути. Преручити, илњ; саврш. одђ преручивати. Пресвенути , емЂ, саврш.; краи ватре или на пећи врелои обонкв или што друго тако изгорети, да само пожутн, ал' сасвимљ не прогоре. ПреседластЂ, д, о; крнво, онако као што седло одозго изгледа. Пржина, не; мотка, у соби или у ванту исподђ греда обешена, преко кое се пређа, простирке н т. д. превшсуго. ПрГнтелг>овати, лтоемг; страну неправедно држати коме. Прокалњжати се, ам^ се , саврш.; 1. в. калгожати се; 2. окупати се, умити се какогодт.. Прословити, шмг, саврш.; рећи, проговорити штогодђ. Разклоктити, ти се; ватра, клада каква кадљ се разгоре. Разонодити, пмђ , саврш.; у болести кога поразговорити, довести кт> себи; разонодити се, имг се, у болести кт> себи доћи. Разпаћелити, лимг; в. паћело; младу обично трећш данљ разпаћелаваго. Разрогачити се, им^ се, саврш.; са избеченимљ очимд на кога оштро, строго погледати, уместо одговора на какво неповолх>но питан!.. Разтиншти, имг; саврш. одђ титити. Ревула, л%; овца дугачке, аласате вуне. Режат, жнп; за ћевапЂ изсеченогЂ меса свако парче зове се режанв; а тако исто и одљ лбуке, сланине и т. д. одсечени (одрезани) залогаи. Ремекг, а; ^ипргоегЕ. Ржаница, це\ рааш, ђес 9Јос!еп. РопацЂ, пца; оно што човека, гдекогљ на два на три дана пре, предљ смртв нападне, па изђ нћга клокоће, иче се здраво; одтудЂ Ропићати, ће.

Рскавица, це; на плећки и краи ребара оно, што нит' е месо ни коств. Рскан%, мл; езмкомЂ заплетанћ, мутанћ. Рскати : пмђ; мутати помало; заплитати езнкомЂ. Румати, пмђ; ести што желвно, гушећи се в плћскагоћи устнама. Руишата; женска, коа е доста нарадила кошулн, простирК1и и т. д. Савглти се, нмг се ; присванти се коме, налазити се кодђ кога. Сажимати, амг>; раменомЂ место устнама одговарати, мицати. Сдушити се, имг се, саврш.; сложити се, пазити се, едномЂ душоМЂ дисати. Сверовати, руемг, саврш.; одржати речв. Сирутка, ке; што и сурутка ; одђ старм лгодји чуе се. Сколучити, имг, саврш.; косу, мотику и т. д. дотерати, да врЂ држалвнци ближе дође. Скорашнћт. нл, н1; ФришакЂ, тази, свћжш. Скукати се, ал1Ђ се, саврш.; у неволви, слабости, жалости рђаво изгледати. Скуцати се, амг се, саврш.; одђ глади слабЂ изгледати; а и оно, што скукати се, само кадЂ се рекне „скукао се," онда се сажалћва, а кадЂ скуцао се, онда се свети. Слукг, а, о-, одвећЂ сколучено, н. пр. коса, СмакЂ света\ страшнми судЂ. С окђ , а; бег @а(!. Сочанг, а, о; ГбОЈдСпречити , ил1ђ . саврш.; препитствовати, н. пр. Богђ ће нћга сђ чимгодђ спречити; спречило ме е нешто друго, па нисамв могао. Спречица, це\ препатств1е, препона, н. пр. имао самх. неку спречицу; да ми ше те спречице. Средоруса, се; нреполовлћнћ, среда преполовлћнн. Стабулн, л$; шуплћ дрво на 4' дугачко, у землго мало укопано. те у нћму селннке пређу луже (куваго). Сташтити се, имг се, саврш.; одђ глади трбу утанвити. Стокласа, се: растенЈе неко, наликЂ на зобв, измеће се у пшеници, кадЂ се ова у пресно оранћ посее; одђ нћ е лебЂ глотанЂ. Струка, ке; 1. у сваке, бмло на стуканћ (на складЂ) бмло на исканћ оране нвиве или образдка, има две струке, в. цепка; 2. у лотара она два дугачка дрвета, горнћ се зове горннка, а доинћ допнака.