Podunavka Beograd

102

воиску допоследн!.га Човека искупите, и све тамошнћ Старегиине у гомииу дасе збјете, и планину до поречке реке, кудае нарећено добро и твердо у свако доба дачувате, путове све непотребне да засКмап? и заломите, а по згоднима мћстима БусЈе аке поставите планином, н тврдо чуваите да турц*ч планиву неувате, а роблћ за лећа у нутра уклоните, да турцн штету какову учинити неби могли, док вам индат од Делиграда стигне, ер миСмо наредбу учинили, да вам се одонуда помоћи пошлћ ? а н одвалм опет од дрине едно пет шест хилада воиске, и воиска еднако иде, и лћу сам собом са овом воиском тамо к вама доћи, и даби могли пр^е стићи, ударамо на Пожаревац прекп Пожаревачке, и тако скороћемо тамо к вама доћи да знате, а мећутимЂ висе добро држите и уредите, док и ми тамо доћемо — особито оштро вама заповћдамо, да сиротинш добро чувате и закланате и едан другога да нехарате, нити лчји од слаб1ега да што отимате, и коибисе усудт кога похарати, или што отети, да знате даће сваки такови кои 610 да 610 главом платити када тамо доћем Остаемо вам свако добро желећи У тополи верховни вожд нар, 9. августа 1813- Сербскога и кавал. Георгје Петрович. Турци преко планина топове носитн немогу, нити може сва сила на едан пут ударити а ви са свом воиском у Бус^нма будите, пак Чете разб1аите, и недаите им у нутра проћи — —

II вс: т7Ш ЖШш Ко ммсли, да може живити безљ други, таи се ако вара; а ко држи, да други не могу бшти безЂ нћга, таи се 1ошт> витпе вара. Оно е честанЂ човекЂ, кои свагда жели дружити се са честнимЂ лшдма. Ж елл : показати се разумнммЂ, често намЂ препнтствуе бмти таковБ1МТ>. Честиоств жена не редко рађа се изђ желћ: сачувати добро име и спокоиство свое. Има глупака, кои се познаш и умеду сво10МЂ лудошћу помоћи св. Неки лгоди иаликЂ су на помодне пћсме. кое се пћваго неколико времепа, макарЂ да су колико рђаве. —

ЛгобавБ славе, плашнл стмда, желл доћи у добро станћ, учинити животђ сладкимЂ и спокоинбшђ , и понизити друге: естБ по већои части мати шнашства толико славећегЂ се међ' лшдма. Неустрашимоств е прекообична сила дупш, наднчушћа све препоне, све смутнћ и волнованл, кон се у нбои полвити могу при угледу велике опасности. 36 огђ ове силе задржаваго гонаци спокоино положенћ и присуство духа и у самимЂ страшнимЂ и поразителнимЂ случаима. —• БлагодарностБ е то, што е вћрес1н међу трговцима. Ова обдржава трговину и мм често дугове свое плаћамо не збогЂ обвезаностл но ради пршбрћтена већегЂ повћрена. У очекиванго благодарности за учинћне услуге многи се преваре з 6 огђ тогђ , што гордостб благодћтелн не може се сугласити у цћни благодћанји са гордошћу благодћише примагоћегЂ- Таи е савршено лудЂ, кои хоће да е самЂ паметанЂ. Ма чему приписивали тугу нашу; она скоро свагда порађа се изђ користолшбЈа и честолгоб^а. Често намЂ умЂ служи на то, да слободше чинимо будалаштине. Проницателство е некш родЂ предвиђенн, кое вара наше честолшб1е више одђ св1Ш други своиства ума. У давнашнБои лшбави као и у старости осеђамо више жалости него задоволБСтва. Ко изђ чистогђ срца похвалгое добро дћло, таи на нек1и нзчинђ участвуе у нћму. Ако насЂ другови наши преваре, треба да смо равнодушни према увћраванш нБшве службе, но никадЂ нетреба да будемо нечуствителни дрема нБшвои несрећи. Непр1нтелБи наши суде о нама прав1е него мм сами о себи. СтаростБ е тиранЂ и забрангое смртномЂ казни сва удоволБства младости. ЈТо некадЂ су и будале са умомЂ, но никадЂ сђ разсуђенћмЂ. •Жао намЂ е, кадЂ насЂ, или другове наше непрЈнтелБи преваре, а скоро свагда намЂ е мило, кадЂ сами себе варамо. Намћра нас«> никздђ невара, но доводи насв у опасностБ варати се. —