Podunavka Beograd

103

Мм смо тако научени претварати се предљ другииа, да се често и сами предЋ собомљ претварамо. Многи само зато чнне добра, што безљ казни немогу чинити зла. Урођена своиства не чине насг> толико см Б шиммђ , колико притворна. Мм се често чувамо и иећемо на себе као годђ и на друге. Мало се говори онда, кадт> насг» честолн>б1е не гони много торокати. Кои се одриче хвале, таи жели да два п ^ тђ хвалћих. буде. Многи су лшди подобни новцу: доста пута им смо принуђени примати 1и по курсу а не по вредности, кош они саии по себи имаго. ' I. ђ. 6.

НЕКЕ ПРИМЕТБЕ о кнбиги: „СРБСКА ГРАМАТИКА одт. Ил1в Захар1евића, и пр." Србска граматика ова, кои е, као што се по нћном-Б изт^ ПБ1танн и одговарана слозкеногЂ састава познае, за ученике одређена, учи не само што спада у граматику, него како деца и нека <?окак>ћа и еокагоћа писмена треба да уче, а у нечемт. и не „доброме говору србскоме" учи наст>; па зато о нћои ово неколико приметба чинимђ , не јпто 6б1 и нш критизирати хтео, ерљ ово чинити, нисамћ чини ми се кадарт>, — не што самБ И10 поправити наумн>, ер-Б она се, као србска граматика, поправити неда. II тако 1. На стр. 6. (и 78.) учи насљ, да се на пмтанћ чгп, чгн, чге родителнммх> одговара ; а и држимЂ, да 1ои 1111 еданЂ СрбинЂ, кадЂ га упмта: чт е ово дудо? неће одговорити: Иавла, него: Павловг. Иа башЂ ни сђ еднвииЂ сушчествителнммЂ ( голммђ ) на пмтана та, као у нћмачкомђ или другомЂ комђ езмку у родигелномЂ одговорити се неможе, пего се свако у прилагателно окрене; зато бм требало, да е србска граматика ПБ1тана ова по србскогЂ езмка своиству саставила. 2. За сушчествнтелно плећа (стр. 16.), устне. (стр. 8.), и мн. др. вели, да брол единствевогђ немаго; а и видимљ да свакји двонојкзцђ (а

и четвороножацЂ) десно и лево плеће , горнго и доинго устиу има; па да се 1 ошђ и различитм зобова, ечмова, и т. д. находи. 3. Граматика намЂ е ова на премного мћста, а особито кодђ склонеша сушчествителногЂ дволична (марама одђ два лица), гди вели да у родителномЂ множественомЂ мотка, има мотми и мотака; слуга, слува и слугу; а у творителномђ единственомЂ костђ , да има кости и когићу; мастБ, масти и машАу; гладв, елади и елађу; крВБ, крви и крвл/о, и т. д. 4. Браћа, деца у дателномЂ и творителномђ множественомЂ да имаго браћама, децама, као годђ и оно, да момче има у множественомЂ момчићи одвећЂ е погрешно. Ревенћ требало 6б1 еданпутЂ да престае; ерЂ овммђ се путемт> езмкЂ квари. Граматика ова научиће многу овостранску децу, кон су до ико у дателномЂ браћи, деци , •— а у тнорителномЂ браћомг,, децомг говорила, да одсадЂ браћама, децама и т. д. говоре. 5. На стр. 60. стои, да се глаголи II. спрезанл у наклонен1Ш неопредћлћномЂ врло нееднако окончаваго, па да зато здраво пазити треба на прво лице единственогЂ брои садашнћгЂ времена наклонен1н нзавителна; а зашто? зарЂ е то тако одвећЂ нуждно? зарЂ е кодђ глагола то наинужднје, да се мора знати когђ е спрезанн кои? — КадЂ се дакле одђ свакогЂ глагола прво лице знати мора , на што су она правила одђ 65. стр.? Може 6б1 ти зато, што и друге граматике имаго правила о саставланго времена, наклонен1н и т. д. Л ммслимђ , да су она посве излишна, ерЂ су сва на томе едномЂ основана, да се прво лице знати мора, а овоме моранго ни за едну длаку одђ помоћи нису. За сва дакле она на 65. и 66. стр. правила, доволвно е ово наикраће: „одђ наши глагола мора се знати прво лице," па онда знамо когђ е спрезанн кои глаголђ ; у осталоме ће насЂ образацЂ упутити. Хоће ли пакЂ незнагоћега образацЂ II. спрезана упутити, да онђ одђ глагола дунути, трести и т. д. 3. лице множественогЂ броа садашнћгЂ времена начини дунго, тресго и т. д., то Н1е посао србске граматике;— хоћу ли одђ савршителногЂ глагола дати, позгшти и др., кои прво лице по I. спрезанго имаго, 3. лице множественогЂ брои садашнћгЂ времена произвести: даго, познаго, и т. д., то морамЂ и самЂ знати, као и прво лице одђ свакогЂ глагола ; а кадЂ ово знамЂ, онда ћу и самЂ погодити, кои одђ глагола на тати,