Podunavka Beograd

110

Вадрацо *гБ те б&ено зове, РекнешЂ, — баца т' у окове ■Хаидте СрблБи сложво, вко, Мађару е м^ето пако. На Николу светог' отца МађарЂ гаданЋ зуб'ма клоца, А у суду немашт. право Ма му добро сво подав'о. Ах ! Отче нашт. иже еси! Србе, та сад -б тог' с- одтресв! Мађарска е то „еднакостБ 1 * Да покаже Срб'ма пакоств; —• А „слободу" тако гледи, Србске цркве да повреди: Да у нвима конЉ рани, Србинт. ко е то век' браип! А „братт. си му" тако м10, Да 6 б 1 свакШ еат -б те 610, Служиш -Б ли га, нЉга вређа, Што т' не плати преко леђа. Чуите СрблБИ шта се радн, Како Мађарт. Србл^ гради! Па кадт, знамо ова чуда, Да Срб -б нема честв, ни суда, Гд4 намт. светци безчесте се Па за ова да не мре се? ГрЉхт. до неба, гр^ћхЂ 6б1 бмо! Само напредт., па не тјо! Срамота 6б1 за све бв1ло, Под% мађарско да смо крило, Кодт. мишице, батнета! Одђ чнтавогЂ стб!д'мо с' св^ћта! Само хаид'мо нек' с' не дрема, Иа Мађзра г.рага нема. За показат' ко смо, шта смо, 1ошђ гонаци СрблБИ да смо, КоракЂ само за коракоиЂ, Србину се каже сваком -б, Гди е в-ћре, срца има, Хаид'мо, ханд мо до Будима! Д. М.

НРИПГШО РАЗЛОЖНЕ ММСЛМ о двоакои служби писмена -ћ, ио, л. За ова три писмена -6, њ, н казао е г. Вукљ на XXXV. страни свога рћчника, да су сиоговн

одђ писмена г и а, е, у саставлћни; па е такође и о двоакои служби нбинои, к010мћ она славенскш еЗБШЂ послужут, напоменуо; а нећа чзстб кнвижевника капш истимљ се писменима онако служи, као и славенски; и истина, да е г. ВукЂ ка пмтанБ свое, у кнбижници нћговои: „Вг/ка Стеф. Парацика и Саве Текелгв писмп " и т. д. на 5. стр., да ли е то по славенскомЂ правопису: /10.1&, пЂму? и т. д., сћ позшпомљ на смћшанвш писмена ^ између нар1.ч1л србски и славенскогЂ еЗБпга илговорЂ, противант. одговорЂ дао; то 6 б 1 а опетљ рекао, да се, нКговомђ правомису ненаклонћни кнБИжевници, што се тога тиче, тимђ правдаш, што у славенскомљ еЗБ1ку већБ има то правило, да се л и н испредч. к>, н изговараго као лђ,пј>, или хрватско 1ј, иј; па веле, кадЂ се л и & у славенскои рћчи лђто изговараго лђсто (1је1о), то се она могу и у србскои рћчи пол\ ;• тако исто изговарати гјолбс (ро1је); а овако радећи слабо грКше, и кадг. друге какве спречице небм бмло, у томе бн се лако поравнали. Али шта ћемо кадЂ веће неволћ од*1> те имамо; и ево да видимо какве су: 1. Што се писмена ова употреблаваго као гласићи нбини, као н. пр. у рћчма с$ме, е&кг, тне, нма, то засадЂ нек' стои; да пређеио на другу послугу нБину, гди она, кадЂ се после л и н нађу, овмма нешто додаго, а нешто и себи задржаваго; као н. пр. у рћчи лтоллн^ (1ји1јапје, ђаб ЗВГедеп). Овде кадЂ бм хтћо н. пр. одђ последнћгЂ слога н$ свакЈи гласићЂ за себе изговорити, т. е. да н има онаи гласЂ, кои хрватско са ј умекшано п или Вуково њ, а 2 да се као е чуе, онда бм видт, да е писме 2 оно г писмену м дало, те се ово умекшало, а писмену 2 само е остало; — а л незнамЂ има ли когђ европскогђ езБзка правописЂ то правило, да два, слогђ сачиннвагоћа, писмена, едно другомЂ што позаиме. Истина-БогЂ, да се то с.ђ тимђ правда, што наше писме & н>е писме, него слогђ одђ г и е, па кадЂ н. пр. Хрвати могу нБина писмена п, ј, е изговарати нге или н$, можемо и мм наше н и изђ г и е саставлћно $ тако исто изговарати; али кадЂ рћчБ поведемо о гласићима, па мн наше н по гласу ит>, по нћговоме гласу као в изговоримо, — Хрвати пакЂ, по ономђ (истина крпежномЂ и натежућемЂ али текЂ колико толико ризборит^емЂ) правилу, да ј 1 и п умекшава, п и ј саставе, а е за себе изговоре; онда ћемо мм добити слогђ нђв (нЂћ, пје), а Хрвати пје.