Podunavka Beograd

142

„„0 ве.шши кнеже ! владателго ! Земл^ наше иудрми правителго ! Хвала теби на дару, здравици, Ал' не хвала на тои пословици. Мн смо теби ув^ћкт. в^ћрни бв1ли, Отачаство премило лгобили, Вћру, законЂ одт. врага бранили, Свогт» гонаштва нигда не штедили ; Нит' мм сада бБ1ћемо нев-ћрни , Но у бого храброшћу примЗфви, Да ое турска утамани сила, Славе ваше разшире се крила. А ео сада о нев^ћри ради, Праведнв1и га гнћвв бож1И век' стигне, Криломт. Ангелт. да га не огради, Нвт' изт. б-ћде игда главу дигне. Невћра тн до кол^на с4ди, С ђ л4ве стране, кои ти бесћди , Вукт. Бранковвћ'в на наст. лажв потвара, ГрудБ в-ћгова ах'1. што свБ1ма ствара ! А сутра ће видовг данакт. 6 бп'и, Да гонаштво наше покажемо, Пакт. сви ћете очима виднти, Отачаству како помажемо. Сутра рано у стант. турсши идем -Б, Да Мурата н мачемт. ирободемт., И ако се п натрагт. повратимв, Тад' ћу Вуку невћри да платнмт,. С ћ вама онда н ћу на бои поћи, Неуредне пакч. безт. цара Турке Дако ћемо МБ1 побнти моћи, Кадт. гоначке подигнемо руке.'"' Ово рекне, напол^ пзлетн, За нбимт . Милант, и Ивант. полетн, Кодт. Мклоша у шатору буду, Г1а.;т> у готру одатле отнду. Одт. триезе свв садт. поустаго, Збогт. вевћрства свак1и се препаде, На силе се свое не уздаго, Горка туга на све нбн нападне. Сутра М илошђ турскогт. цара убв , Али само и животт. нзгубв, Топличанинт. и Косанчвћт. равно Погин^ше ст. нћиме ту преславно; . Али Срблви о томе не знаго , Они мБ1Сле Турцмма с' иредаше, Збогт. нздае они униваго , Сасвимт. туги пакт. срдца оддаше, На печалне гако Србл^ Турци Ударише ка' помамни вуци,

Но СрблБи !и одбшго си^но , И 6б1ли 6 б1 све побили дивно; Ад' поб-ћже Бранковићу Вуче, ШестЂ хилнда одведе воиница, Турска сила садт. Србе потуче, И учини много неволвника, И кнезЂ Лазарт. ту свои животт. светБ1н Неба Творцу на жертву посветв, 10гт. Богдане, деветт. ГОговића Изгвбоше, II много племића Твов Вуче проклетвш ! нев^ћрство Сломи дакле стубв србскога царства, Име твое пратиће проклетство, До последнћгЂ србскога потоиства, Србскон круни ТБ1 укиде славу, Да накитиш 'Б твого срамну глаиу ; Али влада припаде племену, Деспотима, Лазара сћмену. I. 11 о п о в н ћ ђ.

II О 3 ћ! В Ђ Н Д С Л О Г У.

Сложни Србн, браћо драга, На Мађара кивиогт. врага, Погазн намт. езБп;т., в ћру ; Аидмо сложно на невћру Ст. бриткимт, мачемт. у десници: Нек' се затру ти аидуци ! Онт> намт. таре име славно, Онт» наст. гн-ћте већт. одавно А садт, шал-ћ и катане, Да наст. робе на све стране, Зато сложво, браћо драга. На славенскогт. обштегт. врага ! —• Храме наше оскврнише , Ситне дћце крвв пролише, Сажегоше пакт. олтаре, Заробише манке старе ; Зато сложно на злотворе . Да намЂ више зла не творе ! Нашу браћу Татарт. смиче И аидучки на наст. внче : Да ће све н&сб помађарит' Ил' у пронаств в-ћчну свалит'; Сложно дакле Србинт.-брате На бездушне те орлте !