Podunavka Beograd

Гдћ в слава Неманћииа Гд4 ли србска храброств ина ? Зарљ не живи Мијошт. кои, КадЂ се СрбинЋ врага бои ! ? •Или ћемо пред'ка сиаву Дати сада забораву? Накитимо пол"ћ боино Србском-Б ВОНСКОМЂ СВ}'ДТ> устроиио, Нека онда душмант. гата Шта е кадра сиавска Фаита, Охрабримо браћо срдца, Сбришнмо га ст» зеиногт. лица ! ! ! Александерт. Дардићт.. ПРИМБРИ 10НАШТВА СЛАВЕН СКОГБ. Т у п к а. У раговима, сбБ1вшимг. се за времена цара Васи .11а IV. међу Русима и Полнцима, Глинск1и, властелинЂ полвсми, пребћгне кђ Русима. 1ошх> одђ године 1506 име Глинскога бмаше изишло на глас-Б збогт. едне велике нћгове побћде иадљ 'Гатарима. После краткога времена своега прелазка онг. се понае и у Полвску заже.ш; али боећи се казни. кон га е као издаицу чекала, хтћде наипре увћрити се, да ли бш му кралв опростјо и за то преко неки прјатела изнви му каннћ свое. Кралв. желећи повратити домовини тако валннога ноиводу, оправи кђ н1,му младога властелина Тупку, кои да га увћри о опроштенго и благому дочеку. Тупка пређе кђ Русима подг. именомђ бћгунца; али на скоро они почну сумнати о нЈјму. и обтуже га цару ВасилЈго. Оваи га узме испштивати , гледагоћи иаипре мјмтомђ пакљ претвБомт. изг. нћга измамити таинми узрокт. нћговога прелазка; али немогући никако то полу- ј чити. стрвшно се разири, и заповћди да га из- ј пеку на тихои жеравици. За сво време тога у- | жаснога мученв Тупка ше ии еднога гласка пу- ; стјо изђ свои уста, те и умро е са свогомђ таиномђ у себи. ХвалћнЂ му на вћки спомент. буди, а на лримћрЂ онмма, кое шилћ домовина на ј свое таине послове: пр1е него домовну таину, животђ свои треба дати. М а т 1 н Б а н ђ.

Б О III Н В Ц И. (по Барону Зедлицу.) (Саобшт10 Вен. Вороцвш.) Бошннци су крћпкогЂ састава, здрави, пуни бодрости, особито у военои дугкности, притомђ вћшти у оружго, свагда доброоружани иду продрзлг.иво у собственомЂ народномЂ одћлу, нж.!ова халвина, нвгова кошулн свагда в на прсима отворена, нЂ1ове гаће много су по начину матроза. и една црвена к«ша , горе сђ едномЂ китомђ украшена, н&1ово е покривало на глави. Србала числи се на 200.000 глава, они обштаваго скоро совокупио у санџацима Новоп.-Г1азара и на десномЂ брегу Д р и н е рћке. Скоро » ошђ еданпутЂ толико су на брого Мусулмани, кои раштркано по цћлои Босни живе, но првимућствено сва тврда мћста землћ притлжаваго . као што у многимђ равкимЂ отворенимЂ градовима обмтаваго. Они воде многу трговину, такође рукодћЛ16, богати су и знаменити, уживаго и главна грађанска и воена званјв землћ, и есу по већои ча. сти сђ многимђ слугама снабдћвени. Многи одправллго такође землћводство , и сасвимЂ особито посвећаваго се конвоводству. Морлаци, еданЂ одђ 80.000 народЂ, есу по већои части у Херцеговини на граници Далмац1в, у долинама и на одсћцима Пролога (планине у Херцеговини). Хрваћани, жителви турске Хрватске, числе се на 50.000. Има и Грка и брмена ка 900. Цигана на 16.000, около 2 500 Чивута, по већои части трговиномђ заннтм: ови имаго у два главна града; у С а р а е в у и Т р а в н и к у, свое синагоге.

МУДРА ИЗРЕЧЕН1Н.

Религ1и е понаивише само заступништво и.ш сурогатЂ изображеша , и ништа гпе релипОЗНО у СТрОГОМЂ СМБЈСЛу, ШТО Н1е ПрОИЗВОДЂ слободе. Може се дакле казати : чимђ слободнт, тммђ ре.шпознји , а чимђ випго изображеша, тимђ манћ религје. Чимђ више се зна, тимђ више има се гошђ учити. Са знанћмЂ расте н^знанћ у едиакомЂ степнну. или болћ рећи: знанћ незнанн. Лћпо е само, што е скупа дражвстно и узвшшено .