Podunavka Beograd

162

таковога ступнн изобраагеностн, какавт. непо- [ кварени народи наравно течаеиЂ времена саии | собомЂ достигну. ОдЋ какове нравствене вредности бигие Сла- * впни ? ј Прирођену вредноств Славнна сами непр1н- ј телви похвалшш ; по ншовимђ свћдочанствима ј простота безЋ злобе и лукавства, искрено« тб и i прјнтноств бмше владашћи знаци НБ10ве нравствене вредности; коимђ духомљ и нбшвђ в1,розаконљ, права, обичаи и саиљ начинБ живлћнн свуда наданутг. бмаше. Кака†бинше домаћт животЂ Славпна? Славана домаћји животђ означавао се е многима тихимђ крћпостима ; они <-у бмли радини и умћрени, кротки и побожни лшди, а невинш дружевнм весела лшбителБи. Нои бипше наппоглавитш у Славнна живхћнн 1 начинЋ? У Славнна наипоглавит1и живлћнн начинљ бмнше ратарск!« и господарскји, као првми и главнми нћго†жнвалБ, изђ коегЂ текљ сви остали произтекогие ; све у нби смћраше кђ тому настолнш и све нћму примћрно бмнше. ј Да ли имадоше каква пребивалигита, у коима ; су пребшвали ? Славани су градили куће и у нБима пребмвали. НачинЂ пакЂ како су куће градили, прикладанЂ бмнше землБодћлству ; у знаменитои далбини еданЂ одђ другога тако, да свака родбина у среди свои полл и добара обнтаваше. ОсимЋ землЋод ^лства, чимЋ се гошћ Славнни занимаху ? осимђ землБодћлства занимаху се Славнни и сђ обртности или заиатомЂ, по имену пакт. занатомЂ тесарскимЂ, ковачкимЂ, град1 <)чкимЂ, бродарскимЂ, кожухарскимЂ, рЈдокопћмЂ и сликарствомђ , и свуда несвакдашнш вћштину стекоше, зашто ш не само Авари него и исти Грци кђ грађенш и оправлннш бродова употреблнвахЈ. Поредг тоеа чимЋ су се Гошг СлавнНи занимали ? ПоредЂ мирногЂ землБодћлства ранћнћмЂ пчела; пастирствоиЂ и ловомђ ; Славнни показиваху свуда наклоноетБ кђ замћни и трговини, тако, да 10ШЂ у наистар1н времена велика чзстб трговачкогЂ обртан међу Азшмђ и ЕвроиомЂ у нбшвимб рукама се налазаше.

Чимг су именито трговали Славлни ? Именито ЈкутБ1МЂ ћелибаромЂ трговина изђ почетка само у славннскимЂ рукама е бмла; ш добно одђ Славлна кј рузЂ , жито, медЂ, восакЂ, дрвени производи и т. д. кђ инмма , одђ инш у замћну кђ нБима злато, сребро, свила, оружћ и т. д. извозило и увопило се е, што се догађало особито на Днћпру, Березини и мору славннСКОМЂ. Каква билше за Славнне посл$дица одЋ треовине? Властита послћдица одђ трговине бмнше та за Славнне, што постаде у нби у обмлномЂ брого трговачки мћста, ко.ч, одћ како се памти, узвмсише се на знаменито становииштво, богатство и обртностБ. М1.ста пакЂ та по створу землћ, равне и шумовите , бмше већомЂ страномЂ дрвена. Коп бигие за старш времена напславтн мћета славннска ? Мћста, буди по трговини, буди по вћрозакону славна, бмла су слћдећа: Орекунда (Аркона), Винета, ГОлинђ или Волинђ , Ретра, СтариградЂ (АлтенбургЂ), Дћвино (МагдебургЂ), НовиградЂ, Кје†и т. д. (Продужнће се.)

СРБСКА НАРОДНА ПРМПОВЂДКА

(Саобшпо Г. Протићг.) У некомЂ месту жнвила нека одвећЂ опа ка жена , кош су три мужа узнмала , али су < сва троица поради нћне опачине и џандрлБиво сти пустити морала. Случаино у истомђ мест; остане нек1и врло добро стоећЈи и врстнми чо венЂ удовђ ; онг. почие поговарати , да ће ов распуштеницу да проси за жену; — знашћи нћ гови прЈнтелБи, суседи и сродници, да е она од већЂ рђава жена, и желећи му као свомђ чове кј 7 добра, сви су га одђ те намере одвраћал! али ништа успћли нису. Онђ пошлћ едног свогђ пр1нтелн, да ову гкену пмта : оће ли он за нћга поћи, кон га даде кђ себи дозвати, ј поче му овако говорити : ,,Брате ! тб ! си радт да се н и тм узмемо , али тм треба да знашЂ. да а имамЂ свакога месеца четири зле ћуди; акг ми се дакле обећ ^шђ, да ћешЂ ме у време мо<