Podunavka Beograd

211

МУДРА ИЗРЕЧЕН1Л.

Опаи е наиболг.ш и наКсавршенш човект., кои другима тако прашта, као кадт. бм сваши дант> самт> грћшјо , и себе одт. погрћшака чу вао, као када онђ небм никомт. што опростш. Исходђ сунца нека буде опомена твое дужиости. ПробуДи се , раздремаи се , и немои у иостелви остати. Лажлвивацт> жнћ грдшо и срамоту, и кои га познае , таи му невћруе; но почитованћ у свакомЋ станго честитомљ, кои истину говори. Мудрацт. е слободант> г тм га можешЂ и у гвоагђе оковати, полубогЂ, кои точакЋ среће ногама гази. Мудраца благородство е божествена одушевлћноств, добродћтелнми течаи нћго†христјннска желн. Землћдћлца е надежда усћвЂ, надежда твои родите.ш си тм. Ко између обои има наивећу надежду? кои ће између обои наипре жнћти ? Проходаи дакле по сваши данЂ по воћнлку, разсмотри свако дрво, и допусти твоши савћсти слободно и нскрено говорити ; кадЂ твое око млога дрвета нађе, кол никакове плоде не приносе, она су преварила надежду баштована, а тб1 ? Цвћће опадне, руже и каранФићи , но мое прјнтелство да ни у кое доба не прецвћта. ЦвћтЂ цвћта и опадне: тако цвћта човекЂ и падне у гробЂ, нити добродћтелв брани, нити станћ, нити новци, ништа на свћту нема, шта 6б1 одђ смрти сахранило. Благодарноств е еданЂ лћпБ1и дарЂ. У срдцу дћтета сми се као драгш каменЂ у круни благородим монарха. Прјлтелвство е одђ дарова наисвет!е, ништа свет1е ние намЂ могао Богђ даровати, оно зачинава радостг. и ублажава свако мученћ. А пр!нте .ш може свакш имати , кои разуме самЂ прЈателћмЂ 6 б1тн. Землн е звћзда подобна другимЂ путугоћимЂ звћздама —■ само една мала точка спроI«у други небеснм тћла. Пебо пакЂ показуе

намЂ се као позориште безконачнвт свћтова и као сћдалиште блаженм. Ово хоће природа и законЂ. Младоств е време усћва, староств жнћ плодове, кои се ономђ н1е ползовао , тога надежда ће се уништити. А и сама слава безконачности завБхси одђ младости, кого ако преживимо, неможе намЂ е Богђ опетЂ дати. Лћннвца дани изчезну као сћнке облака, кои никака†трагЂ за собомЂ неоставлнго. МудрацЂ е срећанЂ, кадЂ пресуда будала спокоиство нћгова духа неузнемируе., Право сироче Н1е онаи, кои родителћ неиа, него кон ни знанн ни воспБ1тан1н нема. — ДГогенЂ буде запмтанЂ: кол е животина наиопаснјн? одговори : „Измеђз г дивлби опадачљ, а између питомб 1 ласкателв. " Трн су руже, кое умалнваго 6 олђ, и бране одђ трплћна и опасности, одђ нби каплћ балсамЂ су за раннво срце. оне нутуго кђ небу землћ. — Анђео е ове три руже послао, и невиностн и лгобави и прЈнтелствомЂ назвао. Пр е него ћешЂ другога слабости олорочавати, поммсли на то, да другш еднаке слабости на теби опорочавати може. Дрво едно понело е јојпђ као младо и слабо доволг.но плода одђ наиболћгЂ рода. Ба. штованЋ е сћ радостн погледао н сви су хвалили, кои су годђ видили. —• Будите дћцо овомђ дрвету нодобни, будите непрестано свакимЂ добромЂ богати! То ће срдце родителл обрадовати, и оно ће предЂ Б; г< мђ н лгодиа славно бмти. Оваи свћтЂ е една башта, кои намЂ се у пролеће младм наши година са своимђ различнимЋ стварма особнто допада. Али кадЂ будемо стар1и 6 бхли, то ће ова волл пролетити и у воздуху се развелти. Нека сватни предЋ своимђ вратима наипре почисти : не нађе л' ту нип!та , онда нека дође кђ мени. Будала се одвише нсно смее , мудрацЂ се само по мало насмегое. Мудро, скромно срдце, то нека буде твоа драгоцћностБ на землБН, све друго, само не ово. може ти се одузђтн.