Podunavka Zemun

БроЈЈ 2.

У Земуну 10. Марта 1856.

Година I.

ОваВ лнстг излази сваке Суботс, а пена му е иа годину 4 Форинта, на нолу годинс 2 Форинта ср. бсзг поштарине; поштанска такса износи на 6 иесец.н 30 кр. ср. Преиумерирати се може у Аустрји кодт> слаке поште или познати наши екупителл или унраво кодђ издавателл у плаћеннмх пиемама, а у Кнежевиии Србје у главнои кнвижари Велимира ВаложиНа у Пеограду. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.

Рустемг. Оригинална Н'овела. 4. Нико Владимировићг, господарг замка, бмо « човекг нкогђ т-ћла и внсокг, кои е већг 58 -о л4то живота достигао, но притомг 6б10 е лакх и хитарг као какавт. младићг, и на конго и пешке, храбарг и в'1>штт> борби. У ратпомг од '1>лу, покривеномг слинимђ оклопомђ , и сг припасанимЂ мачемг, коимђ е сђ наивећоиЂ вештииомЂ се борјо, изгледао е заиста као правми старми кшакЂ. ХрабростБ, скопчана са н1)ГОвимђ нкимђ т 1> ломђ, когђ снага шштђ изнурена 1пе бвиа, заиста иу е бмла урођена, стра е н1>му бмло непознато чувство, а у осталомЂ с!ала му е н-ћжностЂ и доброта изђ озбилћногЂ и израза пуногЂ лица н -ћговогЂ. НародЂ му е: тћломн и душомг оддаиЂ м вћранЂ бмо. Воисава, госпоа и домаћица замка, лепа жена, у 35 ~ои години, сама е ирела, изђ кое е нређе кошул"ћ сама ткала супругу свомђ . И ако е она усаил ђно у тихомђ дому живила , опетЂ су ши млогоброине и честе оиасности, кое су е окружавале, неку личну храбростБ улиле, ерЂ е она, у случаго нужде, могла мачЂ счепати и као наИболвЈи се ратникЂ борити. Она е суиругу свомђ , у срећиомЂ браку, двое деце родпла, сина Милоша, већЂ цветагоћегЂ лепогЂ младића, кои се е подђ огчиномђ управомЂ прил^ћжно у оружго обучавао, кћерЂ блену, матере нфжно подмлађено налше, а отца ут г ћху и милину. Цапосл-ћдку поглаварЂ замка, Бранивои, човекЂ исгм година, кои и господарЂ замка, и свезомЂ нав-

топл 16 гђ во И ничкогђ пр1лтелвства сђ истимђ , набтешн^ћ, одђ толико већЂ година, скопчанЂ, принадлежао е изђ тогђ узрока кђ породицв1 Владимировићевои, и господарв заика уступт му е право брата свога у свомђ срцу. У теши-ћмЂ кругу око домаћина, скупл1ши, слушали су сви нЂгови домаћи, н4гово припов ^дан^ћ, ков е онђ овако почео: „Лгобезни мои, оваВ смо иутЂ имали срећу. Одђ онм сто лгоди, кое самБ н, као што знате, са собомЂ повео , ше се ни едномЂ ни длака на глави померила, КадЂ ми мои в -ћстницм донесу гласЂ, да се РустемЂ са својомђ, изђ 60 глава, састоећомЂ се четомЂ, кђ Сави повукао, и тако се и а одма сетимЂ, да е онђ намислјо преко Босанске границе бегати. Садв шта ми е друго остало , него се или сђ несвршенимЂ посломђ дома вратити, или самЂ у Босну прећи и тамо га тражити, И тако заклгочимЂ ово последн г ћ чинити, и заповћдимЂ повише грмова посећи, и одђ истм два сплава начинити , на коима се затимЂ са моимђ лгодма срећно превеземЂ иреко Саве у Босну. У Босни пођемЂ подалеко поредЂ Дрине, и на добивену в^зстб , да се оружанм чета у шуми, кол е предЂ нама лежала, налази 5 ртанемЂ сђ лгоднма, и цоседнемЂ едно место сђ брежулвцмма, кое е густо са чбуновнма обрасло бмло, и ту узмемЂ положен-ћ такво, сђ кога самв све сматрати могао, Сђ леђа бмо самБ згоднимђ положен1 >МЂ мћста заклон1шЂ, а предЂ собомЂ самв могао видити цео изкривз г данм& путЂ на равницБ!, по комђ е морао свакји проћи. Мало дал^ћ видила се е она шума, изђ кое су по кад^. кадЂ оружани излазили и узЂ путЂ погледали, па затммђ одма опетЂ у шуми изчезавали.